Ne primajte Božju milost uzalud

Isus Krist nas uči da se u potpunosti oslanjamo na njegovu milost kako bismo bili njegovi prijatelji, mogli se oduprijeti iskušenjima i činiti dobra djela. Naš je Gospodin poučio svoje apostole ovome na večer prije nego što je hrabro pretrpio svoju Muku i otkupio ovu milost za nas:

 

"Ostanite u meni i ja u vama. Kao što loza
ne može donijeti roda sama od sebe,
ako ne ostane na trsu,
tako ni vi ako ne ostanete u meni.
Ja sam trs, vi loze.
Tko ostaje u meni i ja u njemu,
taj donosi mnogo roda.
Uistinu, bez mene ne možete učiniti ništa." 

(Ivan 15,4-5)

 

    Mi svi imamo savjete koje bismo si željeli dati u prošlosti. Ovo je za mene glavno. Bez mene ne možete učiniti ništa. Kad bih se barem mogao vratiti deset godina unatrag i usaditi u sebe ovu duboku duhovnu istinu - kada se u duhovnom životu oslanjamo na vlastite prirodne moći, beživotni smo kao grana otkinuta s trsa. Svi poticaji koje sam čuo na Misi; 'uzdaj se u Boga' i 'dopusti mu da ti pomogne' ušli su mi na jedno uho, a izašli na drugo. Nikad me nisu pogodile kao duboke istine; umjesto toga smatrao sam ih pobožnim floskulama. Pokušao sam ali nisam uspio rasti u svetosti svojom voljom, jer nisam zamolio svemogućeg Boga za pomoć, koji me je pozvao da budem njegovo dijete. Obasipao bi me svojom milošću da sam ga ponizno zamolio. Iako bih volio da sam ovu istinu upoznao ranije, Bog me je, u svojoj providnosti, poučio tome u najprikladnijem trenutku. 

    Kada sam bio brucoš student teologije, prvi put sam se susreo sa spisima svetog Augustina, “Doktora milosti”. Sv. Augustin pripovijeda o svom vijugavom putu do Boga u svojim Ispovijestima, vječnoj priči o duši koja je daleko zalutala prije nego što je došla do iskupljenja. Sveti Augustin, jedan od najinteligentnijih i najkulturnijih ljudi svoga vremena, iz iskustva je znao koliko mu je bilo nemoguće biti pravednikom, sve dok se nije konačno naučio osloniti se na Božju milost. 

    Postojao je Augustinov suvremenik po imenu Pelagije koji je postao ozloglašen zbog svojih zabluda o ljudskoj prirodi. Pelagije je mislio da bez ikakve dodatne pomoći možemo slijediti Božje zapovijedi i biti spašeni. Svatko tko se suočio s vlastitom slabošću u duhovnom životu i tko jadikuje sa svetim Pavlom: „Ne činim dobro koje želim, nego činim zlo koje ne želim“ (Rim 7,19), zna koliko je Pelagije bio u krivu. Sveti Augustin je to sigurno znao iz iskustva, pa je znao koliko bi duša moglo biti izgubljeno koje bi uzalud pokušavale dobro živjeti vlastitim snagama i na kraju očajavale zbog svojega spasenja. 

    Čitajući djela svetog Augustina shvatio sam da Bog nije promatrač koji izdaleka čeka da ispunimo njegove zapovijedi; On je nadnaravno prisutan u našim dušama. On nas ljubi i želi nas spasiti da bismo vječno bili njegovi. On želi da vjerujemo u njegovu moć da nam pomogne napredovati prema spasenju. Dakle, tek kad sam ga počeo moliti za dobro koje sam želio postati, počeo sam se mijenjati. Kad sam se suočio s iskušenjem, bacio sam se na koljena i molio početak Psalma 91: “Onaj koji prebiva pod zaštitom Svevišnjega i boravi u sjeni Svemogućega, govori Gospodinu: ‘Utočište moje, tvrđavo moja, Bože moj u koga se uzdam!’” Ovakva molitva i pouzdanje u Boga, a ne u sebe, pomoglo mi je da rastem u duhovnom životu do te mjere koju nisam dosegao u svom cijelom životu prije toga. 

    Spoznaja o Božjoj milosti trebala bi nas potaknuti da budemo ponizni, jer znamo koliko smo mali bez Boga, i da budemo zahvalni, jer shvaćamo koliko je Bog velikodušan. U svakoj dobroj stvari koju činimo moramo naviještati: "Ne nama, Gospodine, ne nama, nego imenu svome slavu daj... da ne bi pogani rekli: 'Gdje je njihov Bog?'" (Ps 115,1-2). Moram zahvaliti Bogu za mnoge darove milosti koje mi je dao, posebno za njegov poziv da budem fratar dominikanac.

✠

Br. Gabriel O'Neill O.P.

Pobožnost Triju Zdravomarija

 

Tri Zdravo Marije ili Pobožnost Triju Zdravo Marija

katolička je pobožnost molitve triju Zdravo Marija za dobivanje i uzdržavanje kreposti (čistoće i inih).

Prema predaji, benediktinka sv. Matilda iz Hockeborna, u 13. stoljeću razmišljala je tjeskobno o času smrti. Tada je žarko zamolila Djevicu Mariju, da joj milostivo pomogne u smrtnom času. U objavi joj je Djevica Marija preporučila ovu pobožnost.

Ovu molitvu preporučivali su sv. Antun Padovanski, sv. Alfons Liguori, sv. Ivan Bosco i sv. Leonard iz Porto Mauricea. Kapucin o. Ivan Krstitelj de Blois posebno se istaknuo u širenju ove molitve. Papa Lav XIII. i Benedikt XV. podržali su ovu pobožnost.

Slijede riječi Blažene Djevice Marije upućene sv. Matildi i milosti koje obećava širiteljima pobožnosti:

„Da, učiniti ću ono što si me zamolila, ali tražim od tebe da svakodnevno moliš Tri Zdravo Marije. Prvu Zdravo Mariju moli da zahvališ Vječnom Ocu što me odlikovao svojom divnom svemogućnošću na Nebu i na zemlji. Drugu Zdravo Mariju moli na čast moga Sina zato što Mi je dao toliki dar znanja i mudrosti da nadilazim sve Anđele i Svece te me je obdario takvim svjetlom da kao sunce prosvjetljujem cijelo Nebo i zemlju… Treću Zdravo Mariju moli na čast Duha Svetoga zato što je u mom Srcu zapalio goruću ljubav te Me učinio dobrom i milosrdnom tako da sam Ja, poslije Boga najljupkija i milosrdnija. Evo dakle, u čemu se sastoji posebno obećanje koje je Majka Božja obećala molitvi Triju Zdravo Marija: Na času smrti (1) Ja ću biti prisutna tješit ću te i udaljiti ću od tebe svaku đavolsku moć i silu (2) Uliti ću u tebe svijetlo vjere i spoznaje da u trenutku smrt tvoja vjera ne bude kušana zbog zablude ili neznanja (3) Na smrtnom času preplaviti ću tvoju dušu slašću Božje ljubavi tako da pretvori tvoje smrtne strahove i gorčine u blaženstvo.

* * * * *

MOLITVA Moli se ujutro i navečer: Majko, Majko moja čuvaj me da ne upadnem u smrtni grijeh!

Po Vlasti koju ti je podijelio Vječni Otac Zdravo Marijo… Po Mudrosti koju ti je podijelio Sin. Zdravo Marijo... Po Ljubavi kojom te nadario Duh Sveti. Zdravo Marijo... Na kraju se može izmoliti Slava Ocu.

Obećanja Blažene Djevice

Gospa je obećala svetoj Matildi i drugim pobožnim dušama da će onaj tko dnevno izmoli tri Zdravo Marije imati njezinu pomoć za života i njezinu posebnu pomoć u smrtnom času, kada će Gospa tom posljednjem času te osobe biti viđena u punom sjaju tolike ljepote da će i samim pogledom na nju umiruća duša biti utješena već osjećajući radosti samog neba.

Upućujući na sve koji su je svakodnevno zazivali spominjući se snage, mudrosti i ljubavi koju joj je udijelilo Presveto Trojstvo, naša Gospa je rekla svetoj Gertrudi da će joj se, „u času njezine smrti, pokazati sa sjajem u tako velikoj ljepoti, da će ju moj sami pogled utješiti i prikazati joj radosti raja.”

Kad je sestra Maria Villani, dominikanska časna sestra (iz 16. stoljeća), jednog dana molila tri Zdravo Marije, čula je Djevicu kako govori ove ohrabrujuće riječi: “Ne samo da ćeš dobiti milosti koje tražiš od mene, nego i u životu i kod smrti obećajem da ću ti biti poseban zaštitnik kao i zaštitnik svim onima poput tebe koji prakticiraju ovu pobožnost.”

Blažena Djevica je također rekla: “Pobožnost triju Zdravomarija uvijek mi je bila vrlo mila... Nemojte ih prestati moliti i molite ih koliko god možete. Svaki dan ćete imati dokaz njihove učinkovitosti…”

Rat koji protiv nas vode subraća katolici najteži je za podnijeti

Pišući redovnicima koje su arijanci maltretirali, sveti Bazilije Cezarejski ih je podsjetio da se protiv ovih heretika unutar Crkve bilo teže boriti nego protiv starih pogana izvan Crkve. Podsjeća ih da su se među samim klerom pojavili izdajice, ali to samo povećava potrebu za borbom, s povjerenjem da će Bog dati pobjedu.

Naposljetku im kaže da je uvjeren da je nagrada koju Bog ima za pravednike koji se bore protiv krivovjeraca unutar Crkve još veća od one koja je dana mučenicima.

To ima veliku sličnost sa situacijom u kojoj vjerni katolici danas žive...

Sveti Bazilije Cezarejski

         „Smatrao sam da je jedino ispravno objaviti vam pismom ono što sam rekao i sebi, kad sam čuo o kušnjama koje su vam donijeli Božji neprijatelji, da ste u vremenu koje se računa kao vrijeme mira osvojili za sebe obećane blagoslove svima koji trpe progonstvo radi imena Kristova.

    Po mom sudu najteže je podnijeti rat koji protiv nas vode naši sumještani, jer lako je se braniti od otvorenih i deklariranih neprijatelja, a nužno smo prepušteni na milost i nemilost onih koji su s nama povezani i tako izloženi neprekidnoj opasnosti. To je bio i tvoj slučaj.

    Naši očevi su bili progonjeni, ali idolopoklonici su njima opljačkali imovinu i srušili njihove kuće. A njih same su naši otvoreni neprijatelji otjerali u progonstvo, sve zbog svetog imena Kristovog. Ovi progonitelji pak, koji su se nedavno pojavili [arijanci unutar Crkve] mrze nas ništa manje od onih idolopoklonika, ali, na zabludu mnogih, oni ističu Kristovo ime kako bi progonjeni bili lišeni svake utjehe što inače imaju kroz ispovijedanje svetog imena Njegova...

    Stoga sam uvjeren da je nagrada koja vas čeka od pravednog Sudije još veća od one koja je dodijeljena tim bivšim mučenicima. Zaista, oni su imali ovo oboje; i javnu pohvalu ljudi i primili su Božju nagradu. Tebi, iako tvoja dobra djela nisu manja, ljudi ne odaju počasti. Pošteno je dakle, da naknada koja vas čeka na budućem svijetu bude mnogo veća.

    Potičem vas, stoga, da ne klonete u svojim nevoljama, nego da vas oživi Božja ljubav i da svakodnevno povećavate svoju revnost, znajući da u vama treba sačuvati onaj ostatak istinske Vjere koju će Gospodin pronaći kada ponovno dođe na zemlju.

    Čak i ako biskupi budu istjerani iz svojih crkava, nemojte se užasnuti. Ako su se izdajice pojavile i među samim svećenstvom, neka to ne potkopa vaše povjerenje u Boga. Ne spašavaju nas imena, već um i svrha, te iskrena ljubav prema našem Stvoritelju.

    Zamislite kako su u napadu na Našeg Gospodina veliki svećenici, pismoznanci i starješine smišljali zavjeru, a koliko je malo ljudi tu bilo da su stvarno primali riječ.

    Upamtite da se ne spašava mnoštvo, nego izabranici Božji. Nemojte se dakle plašiti velikoga mnoštva naroda kojega vjetrovi nose amo-tamo poput morskih voda. Ako bi samo i jedan bio spašen, poput Lota u Sodomi, treba ostati u ispravnom sudu, čuvajući svoju nadu u Krista nepokolebljivom, jer Gospodin nikada neće napustiti svoje svete.”

https://traditioninaction.org/religious/n249_War.htm

Bolest - škola za dušu (Za strpljivost u bolesti)

Potreba za strpljenjem u bolesti. Tko je slobodan od bolesti i tko je ispravno podnosi? Gotovo svi bježe od nje s užasom, a kad je ne mogu izbjeći, pate s otporom i gnušanjem, pa stoga bez olakšanja i bez zasluga.

Ipak, bolest nije mali blagoslov, tako da 'kad bi ljudi znali kakvo je blago sadržano u njoj, rado bi je dočekali' (1).

JER BOLEST ČUPA OD GRIJEHA I PRIVLAČI K BOGU

Ako stavite uteg na jednu stranu vage, druga se odmah diže prema gore; slično, Gospodin opterećuje tijelo bolešću, tako da se duša, previše vezana za zemlju, uzdiže prema Bogu i Božjim stvarima. 

Bolest posvećuje dušu, jer je čisti od nesavršenosti i čini osjetljivom na utjecaj Božje milosti. Ako duša želi biti žigosana Božjim pečatom i usavršena u kreposti, mora biti pripremljena za to pomoću bolesti i nevolja; tada postaje mekana i prikladna da Gospodin odrazi svoju sliku na njoj. 

Taj je učinak uzrokovala bolest one Rimljanke Blažile, o kojoj piše sv. Jeronim. Jeronim piše o njoj: 'Pogledajmo našu Blazillu, - prije je stajala po cijele dane pred zrcalom, i motala kosu u pletenice, i čakarila svoje lice; ali ju je Gospodin posjetio s groznicom od trideset dana i bacio je u peć patnje, i gle, sada stoji pred ogledalom svoje duše, Isusom Kristom, i moli se; ona koja je prije bila svim srcem okrenuta svijetu, sada prezire užitke života, već u zoru ustaje na molitvu; Ona koja je prije bila kamen spoticanja drugima, sada ih poziva na slavu Božju; ona koja je prije bila tako tašta, sada kleči na goloj zemlji i ne boji se uprljati svoju haljinu; Ona koja prije nije imala vremena gledati u nebo, sada, nakon svoje bolesti, svu svoju utjehu nalazi u Kristu'. 

Bolest je škola za dušu, jer uči koliko je moćan Bog, koji može u trenu poniziti i najvećeg među moćnicima, – kako je čovjek slabo stvorenje, kratko živi usred raznih patnji, – kako je malen svijet kad se njegove utjehe i najmanjom boli u gorčinu promijene, – kako je težak grijeh, koji donosi na ljude bolest i druge kazne, – kako je drago nebo, kad se mora postići po tolikoj cijeni. 

KONAČNO, BOLEST JE POLJE ZASLUGA ZA DUŠU, JER KROZ NJU DUŠA MOŽE OTKUPITI PRIVREMENU KAZNU NA ZEMLJI I ZARADITI VISOK STUPANJ NEBESKE SLAVE. 

Nije li, dakle, bolest blagodat? Kad je svetom Feliksu iz Reda kapucina u njegovoj bolesti savjetovano da traži otpust, on je odgovorio: ‘Što mi savjetujete? Kako to mislite, trebao bih zazvati pomoć Gospodina Isusa da ukloni boli koje me progone? Nikada, nikada, – jer to nije tuga, nego cvijeće nebesko, što u raju cvate, koje Gospod daruje svojim sinovima. 

Štoviše, sveci tuguju ako ih Gospodin ne proganja bolešću, a kada ih progoni, ne žele se riješiti tako dragocjenog dara. Tako i ti, na bolest gledaj takvim okom.

Mogao bi reći: ne bojim se patnje, samo mi je za jedno žao, što u bolesti ne mogu moliti. 

Ne možeš moliti? – Ali onda Bog od tebe traži da budeš strpljiv, a ne da moliš.

Čini ono što je Bogu drago, a ne ono što je tebi, i budi uvjeren da je ono jedno ‘Budi volja Tvoja’, izgovoreno u patnji i s ljubavlju, vrjednije od višesatne molitve. 

Osim toga, ako žrtvuješ svoju bolest Gospodinu i cjelivaš njegove rane u duhu, ili se na trenutak staviš pred Presveti Sakrament, moliš najsavršenije. Može te mučiti što tada ne možeš slušati svetu Misu ili se pričestiti; Neka ti Oltar bude konačište, a pričest ispunjenje Božje volje.

Reći ćeš: Drugi pate zbog mene. A da je netko drugi bolestan, bi li te boljelo vidjeti da se netko drugi pati za njega? Nimalo, – dakle vidiš da je to iskušenje samoljublja, jer proizlazi iz ove želje da se svima ugodi. 

Tko se slaže s Božjom voljom, prihvaća ne samo bolest, nego i sve smetnje povezane s njom.

Osim toga, ako drugi pate, i oni će imati zasluge. „Dugotrajne bolesti“, rekao je sveti Franjo Saleški, „dobra su škola milosrđa za one koji služe bolesnima i strpljivosti za one koji pate; jedni su podno križa s Blaženom Djevicom i svetim Ivanom, koje slijede u supatnji, dok su drugi na križu sa Spasiteljem, u čijoj muci sudjeluju” (2). 

Reći ćeš: ne mogu učiniti ništa dobro.

Ali možeš patiti; „Bolje je strpljivo podnositi nevolje nego činiti dobra djela” (3).

Da bi izbjegao ovo iskušenje, ne gledaj što bi učinio da si zdrav; već pomisli kako možeš ugoditi Gospodinu u svojoj bolesti.

Uza sve to nepobitno je da bolest nije lako podnijeti čak ni malo savršenijim dušama od tebe, pogotovo kad je bolest mučna i duga.

Također je sigurno da bolest ne posvećuje mnoge; naprotiv, kod mnogih uzrokuje pogoršanje; jer kao rezultat bolesti, oni postaju ženstveni, sebični, razdražljivi, skloni prigovaranju protiv Boga i ljudi, lijeni u molitvi, bdijenju i drugim duhovnim praksama, tako da kod mnogih, bolest tijela je praćena bolešću duše. 

Koji je razlog tome?

Radi se o tome da ljudi nisu u stanju ili ne žele ispravno podnijeti svoju bolest.

Neki od njih se glasno žale, ako ne Bogu onda barem onima koji se o njima brinu, ili liječniku, ili samoj bolesti. Drugi se ne žale glasno, ali postaju nestrpljivi u duši i mrzovoljno šute. Drugi opet rado govore o svojim patnjama kako bi drugi suosjećali s njima ili pohvalili njihovu strpljivost. Drugi ne zahtijevaju suosjećanje, već umjesto toga različite utjehe da zaslade svoju patnju, ako je moguće. Drugi pate bez utjehe, ali u isto vrijeme očajnički žele ozdraviti. Svi se oni ne ponašaju ispravno u svojoj bolesti.

Kako se onda ponašati? 

Najprije prihvati svoju bolest bez mrmljanja, kao zemaljsko čistilište i kao kušnju Gospodnju, koja ti je oduvijek određena; ali u isto vrijeme zamoli za milost strpljivosti.

‘Onda pozovi liječnika i u svemu osim u grijehu slijedi njegov recept, ali položi nadu ozdravljenja samo u Boga, ‘jer od Boga je svaki lijek’.

Sveti Franjo Saleški odlikovao se izuzetnom strpljivošću u svojoj bolesti, a kad bi mu liječnik prepisao bilo što, ma kako bilo neugodno, on je odgovorio: 'Čini s bolesnikom što hoćeš; Bog me predao tvojoj volji’. Na pitanje kako se osjeća, nije želio ni povećati ni umanjiti svoju patnju, jer je povećanje svoje bolesti smatrao lažju, a smanjenje grešnom neiskrenošću. Eto savjeta i za tebe. 

Što se tiče samog ozdravljenja, hoće li i kada doći, potpuno se pouzdaj u volju Božju, koja određuje ne samo samu bolest nego i sve njezine okolnosti.

Gospodin Isus ukazao se svetoj Gertrudi za vrijeme njezine slabosti, držeći u jednoj ruci njezino zdravlje, a u drugoj njezinu bolest, i rekao: ‘Sad biraj’. Ali Svetica je odvratila pogled i od zdravlja i od bolesti, i bacivši se u Srce Isusovo, zavapila je: 'Ovo je, Gospodine, ono što biram; Ne želim ni zdravlje ni bolest, nego želim samo tvoje Srce i ispunjenje tvoje volje. Isto tako, i ti također biraš; a ako moliš za zdravlje, uvijek dodaj: ne moja volja, nego Tvoja neka bude.

Ali svoju bolest strpljivo nosite i ne tužite se što vas Bog pohodi; nego recite ponizno: ‘Hvala ti, Gospodine, što si me kaznio; evo, ljubim tvoju desnicu.’ 

Kad te muče tvoje boli, podsjeti se da gotovo da nemaš sjetilo kojim nisi griješio, pa neka se stoga tijelo pokaje što je bilo oruđe grijeha; zatim ponovno pogledaj okom duha na Kristovu muku; ili u konačnici, zamisli da ti ovu patnju šalje premilostivi Otac da iskuša tvoju ljubav.

Jednom, dok je sveti Franjo ležao teško bolestan, jedan je redovnički brat, sažalivši se nad njegovom patnjom, rekao: ‘Molite, oče, ipak Gospodina Boga, da vas ne muči tako teško, jer vas je njegova ruka jako stegla’. Na što je svetac, čuvši to, žalosno zastenjao i povikao: ‘Da nisam upoznao svoju jednostavnost, ne bih ništa odbacivao, kad bi sebe smatrao da osuđujem Božju vladavinu svojim koristoljubljem.’ 

Nakon tih riječi, usprkos velikoj žalosti, iznenada se baci presavijen na zemlju i, ljubeći pod, uzrujanim glasom povika: Blagoslivljam te i zahvaljujem ti, Gospodine, Bože moj, za sve žalosti koju mi ​​Ti šalješ; Molim Te da mi pošalješ stostruko strože, ako je volja Tvoja. Jako ću se radovati kad me budeš bičevao ne štedeći me, jer je ispunjenje tvoje volje najveća utjeha koju od tebe mogu dobiti” (4).

Konačno, pokušaj pravilno iskoristiti svoju bolest. Iako je istina da bolest ima svoje prednosti, jer te oslobađa težih mrtvljenja i dužih molitava, s druge strane, nemojte pretjerano ugađati svom tijelu, niti potpuno napustiti molitvu i kontempliranje.

Također, ne žalite se pred ljudima, i ne izazivajte tjeskobu onima koji vas njeguju, odričući se njihove službe ili preuveličavajući svoje patnje. 

Sveta Klara, tijekom svoje duge bolesti, nikada nije progovorila nijednu nestrpljivu riječ; Sveti Vinko Paulski je i u najvećim patnjama zadržao svoj mir, da nitko ne može spoznati njegovu slabost prema Bogu, 'da bolest tijela ne prijeđe na dušu'). Zamijenite mrtvljenje strpljivošću, a meditaciju djelima prešutnog pristajanja na Božju raspodjelu. Ni sveci se ne prepuštaju bolesti. Sveti Grgur iako pogođen najbolnijim patnjama, ipak nije prestajao u svom radu, te je unatoč stalnoj slabosti napisao mnoga velika djela. Sveti Petar Damjan, nakon noći probavljene u nesanici i bolovima, otišao je na propovjedaonicu kao najzdraviji. A kada su svetog Lovru Justiniana, patrijarha Venecije, njegovi ukućan htjeli navesti da barem nekoliko dana prije njegove smrti legne na krevet, budući da je obično spavao na podu, odgovorio je: "Gospodin Isus je umro na križu, kako možete željeti da grešnik poput mene umre na udobnom krevetu?”

Kako bi pronašao olakšanje i stekao zasluge, moli sa zanosom i poveži svoje patnje s bolovima Gospodina Isusa. Zamisli sebe kako ga slijediš do Kalvarije i čak imaj pred sobom sliku Gospodina Isusa kako visi na križu i Majke Žalosne koja stoji pod križem. 

Sveti mučenik Jona ležao je, po nalogu tiranina, svu noć gol na ledu; kad ga je sutradan sudac upitao kako je proveo noć, odgovorio je: “Nikad se nisam ugodnije odmorio”; jer je cijelu noć duhom gledao u Raspetoga Spasitelja. Sveti Vinko Paulski u svojim najvećim bolima samo je ponavljao ove riječi: “O moj Isuse! O moj najdraži Isuse!” – i to mu je bilo najslađe olakšanje.

Također traži utjehu i pomoć u svetoj pričesti, kao što su to činili sveci. Kad te sâm Gospodin osnaži, bolest će izgubiti svoj užas i čak postati ugodna da ćeš zahvaljivati ​​Gospodinu za nju. Blažena Humilijana Firentinska usred najžešćih patnji, podigla je ruke prema nebu, zatim ih sklopila na križu, i radosnog srca, spokojnog lica slavila je Boga: "Budi blagoslovljen, ljubavi moja".

Ako je vaša bolest teška, budite spremni umrijeti čim se to Gospodinu svidi i unaprijed se pripremite za smrt. 

Ako ozdraviš, zahvali Bogu, a svoje zdravlje upotrijebi za službu Bogu što revnije. Ako pak nema nade u ozdravljenje, čekaj smrt spokojno, kao ovca na klanje, pa čak i s radošću, kao nevjesta koja ide k zaručniku. Pribjegni tada čežnji za Bogom. Tako je sveta Pavla, usred teških žalosti, pogledala u nebo i uzdahnula: "Tko će mi dati krila da kao golubica, odletim i počivam u nebeskim šatorima."

Napokon, utješi se nadom u sretnu vječnost, gdje više neće biti ni bolesti ni tuge.

Neka ti sveci budu uzor i poticaj, osobito sveta Lidwina, koja je u svojoj strpljivosti dosegla vrhunac junaštva. U petnaestoj godini slomila je rebro uslijed pada pri poskliznuću i od tada trideset godina nije ustala iz kreveta, a posljednjih sedam bila je paralizirana i imala je tek nešto snage u njezinoj glavi i lijevoj ruci. Njezina ranjena nutrina nastavila je proizvoditi lošu krv, istječući joj iz usta, nosa i ušiju; rane su bile pune gamadi, a glava ju je boljela kao da je netko u nju zakucao čavle. 

Tome se pridružila probavna groznica, otežano disanje. mučnina, jednaka skorom umiranju. Nije nedostajalo ni internih suđenja i uvreda od strane ljudi, a nedugo prije smrti u njezinu su kuću upali drumski razbojnici i žestoko je pretukli, tako da je njezin vijenac bio gotov. Unatoč tome, ova je sveta duša sve mirno podnosila, pa čak i zavoljela patnju, te je gledajući Isusa raspetoga često ponavljala: „Još više, Gospodine moj, još mi patnje pošalji, ako je volja Tvoja, samo uvećaj Tvoje milost u mjeri.” Nakon pedeset i tri godine takvog života krenula je po krunu.

________________________________________________________________________________

Bp. Jozef Sebastian Pelczar – Duhovni život ili kršćansko savršenstvo prema najučenijim duhovnim učiteljima, Svezak II, Krakov, Tiskara Jagelonskog sveučilišta, 1886.

 

1) Sv. Vincentius à Paolo
2) Duh St. Franje. Saleškog Part V, R. I.
3) Sv. Bonaventura De, grad. vir. c. 24.
4) Vita s. France

Kako biti strpljiv u patnji?

 Sredstva za stjecanje strpljenja.

Tako smo prošli kroz široko polje patnji; – koliko je bolnih i teških križeva Gospodin stavio na pleća sinova Adamovih. Bez sumnje, ni ti nisi slobodan od njih, pa ti je također potrebno strpljenje, ali kako ćeš ga steći? 

MOLI ZA STRPLJENJE

Evo, prije svega traži strpljivost, ali svetu strpljivost potaknutu ljubavlju Božjom, – univerzalnu strpljivost, koja bi zagrlila sve boli, sve križeve, – hrabru i ustrajnu strpljivost, koju ni najveće patnje ne bi bile u stanju tresti. Takva strpljivost je neobično velika i lijepa krepost, koju sveti oci nazivaju "majkom i krunom mučenika, tvrđavom vjere, prijateljicom ljubavi, kraljicom svih stvari". Takva je strpljivost Božji dar, dar toliko dragocjen da je sveti kralj Ljudevit s pravom rekao: “Više zahvaljujem Bogu za strpljivost koju mi je dao u sužanjstvu nego da sam osvojio zemlju Saracena.”

Traži takvo strpljenje, uostalom, sam Bog te potiče: "Zazovi me u dan nevolje, ja ću te izbaviti, a ti ćeš me počastiti" (1): a Gospodin Isus ti daje primjer, jer kad je počeo “tugovati i biti potišten”, išao je moliti.

RAZMIŠLJAJ O KRISTOVIM MUKAMA

Razmišljaj o opetovanim bolima i strpljivosti Kralja mučenika Isusa, Kraljice mučenika Marije i mnogih velikih ljubitelja križa. Koji god križ da ti dopadne, nosi ga odmah u duhu pod križem Isusovim. Tako će izgubiti mnogo od svoje težine i gorčine. Ako ti se tvoja patnja čini velikom, pogledaj što je pretrpio naš Učitelj i Spasitelj. Ležiš na postelji žalosti – ali je postelja križa bila strašnija; siromašan si – ali Isus je bio siromašniji zbog ljubavi prema tebi; izgubio si slučaj, izgubio si svoje posjede - ali Isusova i odjeća je čak bila poderana; prijatelji su te napustili – ali jedan učenik je čak izdao Isusa, drugi ga se odrekao, svi su te napustili; slava ti je oduzeta – isto je učinjeno i Sinu Božjemu; svijet te progoni – ali ti još nije uzeo život. Priliči li ti se žaliti?

Kad su Svetu Juliju tukli šipkama, ona je usred te muke molila: “Blagoslovljen budi u vijeke, Spasitelju moj, zbog neizrecivog milosrđa što ga udjeljuješ službenici svojoj. Neka i ja sudjelujem u svim mukama koje si podnio za mene. Ali kakva razlika! Tvoja je glava bila probodena krunom od trnja, a meni je samo malo kose iščupano; Bila sam bičevana, a Tvoje Presveto Tijelo bijaše rastrgano željeznim bičevima; Bila sam ocrnjena, a Ti si bio prezasićen bogohuljenjem i uvredama.” Ovo je razmatranje neobično pridodalo njezinoj snazi.

SJETI SE OSOBNE GREŠNOSTI

Upamti također da nitko nije oslobođen od križa, i da si za svoje grijehe zaslužio križ. Tko ima opasnu i bolnu ranu, ne boji se željeza i ognja; isto tako, tko osjeća ranu u duši zbog svojih grijeha, mirno podnosi nož i oganj patnje. Kad ti dakle Gospodin pošalje kakav križ, pomisli odmah: ovaj križ mi je prije blagodat nego kazna, jer sam teži zaslužio. Kako je dobar Gospodin da me malim trpljenjem spašava od vječnih muka ili od kazne čistilišta. Margareti, kraljici, koja je već bila na samrtnoj postelji, javljeno je da su njezin muž i njezin sin Edward pali u borbi protiv svojih neprijatelja istog dana. Na tu tužnu vijest podigla je oči prema nebu i rekla: "Hvaljen budi, Gospodine, što mi šalješ takvu žalost kod mojeg umiranja, jer ćeš me time očistiti od mojih grijeha."

Upamti da patnje prolaze brzo, kao ljetna oluja ili nabujali potok, i da nisu iznad snage. Kao što vješt majstor ne napinje strune, inače bi pukle, tako i Gospodin Isus ne daje takvih križeva, koji bi dušu kidali; a ako se katkada duša slomi, to jest padne u očaj, to dolazi, jer se oslanja na svoju slabost.

Zapamti da sve stvari dolaze od Gospodina, sreća kao i bijeda; pa ako ti se čaša patnje čini pregorkom, sjeti se da ti je daje Božja ruka i zasladi je ovom mišlju: Bog tako hoće. “Istinski strpljiv”, veli nam autor knjige “Nasljeduj Krista” – ne mari tko ga muči, da li nadređeni, jednaki ili inferiorni; bio dobar i svet čovjek ili neugledan i izopačen. Ali koliko god, kad god i od kojeg god stvorenja da ga snađe kakva nevolja, on je sa zahvalnošću prihvaća i cijeni kao neizmjerni dobitak iz Božje ruke” (2).

Sjeti se da te u tvojim patnjama Presveti Spasitelj podupire svojom milošću i da je stalno uz tebe da ti pomaže nositi tvoj križ. Sveti mučenik Juraj, dok je trpio strašne muke, čuo je glas s neba: “Sveti Jure, ne boj se ništa, jer ja sam s tobom”; i u tom trenutku pred njim je stajao čovjek, odjeven u haljine sjajne poput sunca, koji ga je zagrlio i potaknuo na hrabrost. Tako i tebi, dušo patnička, govori Gospodin: Ne boj se, jer ja sam s tobom u sve dane.

PATNJA KAO DOKAZ LJUBAVI

Upamti da ništa ne možeš učiniti da pokažeš svoju ljubav prema Gospodinu Bogu više od dragovoljnog podnošenja patnji za njega, i da nema boljeg načina dragovoljnog podnošenja patnji nego ljubiti njega koji nas je toliko ljubio da je patio i umro za nas.

Ne zaboravite da su patnje za nas velika čast, jer nas čine sličnim Kralju Kristu žalosnom, - i bogat dobitak, jer su dragulji buduće krune kojom će nas Gospodin jednog dana okruniti. Kad je svetom Agapitu, nakon dugih muka, posuta glava užarenim ugljenom, on povika: „Neka gori moja glava, koju će Gospodin slavom ovjenčati. O kako će lijepa biti moja kruna, kako će sjajno dijada sjati na ranama zadobijenim za Isusa Krista!” Takvu krunu pripravlja Gospodin i tebi, ako ustraješ pod Križem.

PONUDI SVOJE PATNJE

Često se u molitvi prinesi Gospodinu za patnje koje će ti poslati i koje te sigurno čekaju, da te ne zateknu nespremna kad križ padne na tebe.

U najmanju ruku, reci često: Budi volja tvoja, Gospodine; što god činiš sa mnom, što god na me šalješ, neka sve bude blagoslovljeno.

No, s druge strane, ne traži sebi križeve, pogotovo ako si slabog duha, nepotrebno se brineš za budućnost, na primjer, jer budućnost još nije tvoja, a kad postane tvoja, neće biti tako strašna kako to tvoja mašta prikazuje. Suvišna zabrinutost za budućnost otrov je za sadašnjost, jer obeshrabruje dušu da živi, a nepovjerenje je u Boga koji te neće ispustiti iz svoje zaštite kao što te nije ispuštao ni do sada. Stoga povjeri svoju budućnost Gospodinu Bogu, budi spreman prihvatiti sve što njegova mudrost i ljubav izaberu, i nastoj dobro živjeti ovaj dan, jer „dosta je vaše bijede“ (3).

Podnosi male protivštine da bi očvrsnuo za veće.

Ali ako te križ opterećuje i čezneš za olakšanjem ili okrijepom, traži to od najslađeg Spasitelja, jer On je „Loza koju je križ stisnuo da iz nje poteče vino slatke utjehe“ ( 4); gledaj u Mariju, Tješiteljicu nevoljnika, jer "ona je oblak koji nas pokriva od muka žalosti"; gledaj na molitvu, jer ona je lutnja koja veseli dušu; gledaj na Svetu Pričest, jer ona je “Kruh Jakih” i mana slatke utjehe.

———-
Bp. Józef Sebastian Pelczar – Spiritual Life, or Christian Perfection According to the Most Adept Spiritual Masters, Volume II, Kraków, Jagiellonian University Printing House, 1886, pp. 103 – 106.

Izvor

Maria - Onze Middelares

Fra Karlo Balić, Kroz Marijin perivoj (Door de tuin van Maria), 1931, 28*, afb. 44.

Afgelopen week werd de tekst van Mons. Ratko Perić gepubliceerd op het portaal "Vjera i Djela" ("Geloof en Werken") getiteld "Medeverlosseres en Bemiddelaares", waarin de voormalige bisschop van Mostar vertelt over de theologische debatten rond deze titels van de Heilige Maagd Maria. Uit de tekst kan worden geconcludeerd dat mgr. Perić keurt deze titels niet goed.

Het grootste probleem in de tekst van Perić is dat er geen enkel woord werd gezegd over wat de pre-conciliaire pausen over dit onderwerp zeiden... Alsof alles begint en eindigt met het Tweede Vaticaans Concilie, of anders met de meningen van conciliaire en post-conciliaire oecumenisten (wier voornaamste zorg is dat ze “protestanten niet beledigen”).

Er werd volledig genegeerd wat de pausen Leo XIII, St. Pius X, Benedictus XV. en Pius XI. zeiden over de bovengenoemde titels van Maria. En dan niet slechts als particuliere theologen, maar als pausen in officiële documenten van de Heilige Stoel.

Men moet beginnen met de liturgie, omdat de liturgie altijd een centrale plaats heeft gehad in het leven van de Kerk.

Op verzoek van de Belgische bisschoppen keurde de Heilige Stoel in 1921 een speciale Mis en officium goed ter ere van Maria Middelares aller genade. Er werd besloten dat 31 mei gevierd zou worden als een feestdag waarvan de officiële naam is: "Beatae Mariae Virginis omnium gratiarum Mediatricis" ("Heilige Maagd Maria Middelares van alle genaden"). 

Uiteraard beperkt de feestdag zich niet tot België. Paus Benedictus XV bepaalde dat de Congregatie voor de Riten aan alle bisschoppen mag toestaan het in hun bisdommen te introduceren. Deze feestdag werd ook door talloze religieuze gemeenschappen overgenomen: Jezuïeten, Dominicanen, Franciscanen, Karmelieten, Premonstratenzers...

In het traditionele Romeinse Missaal dat feest is terug te vinden tussen de "pro aliquibus locis"-missen. 

Romeins Missaal uit 1947

In het Romeins Missaal uit 1962 werd het feest van Maria Middelares van alle genaden verplaatst naar 8 mei, omdat 31 mei het feest is van Maria de Koningin, dat in 1954 door paus Pius XII werd geïntroduceerd. In de Sociëteit van Jezus werd de feestdag verplaatst naar 15 december.

De oude regel luidt: Lex orandi, lex credendi. Laten we daarom eens kijken wat de liturgie van het feest van Maria Middelares van alle genaden zegt.

Het collectieve gebed van deze feestdag luidt: 

"Domine Jesu Christe, noster apud Patrem mediator, qui beatissimam Virginem matrem tuam, matrem quoque nostram et apud te mediatricem constituere dignatus es: concede propitius, ut quisquis ad te beneficia petiturus accesserit; cuncta se per eam impetrasse laetetur: Qui vivis et regnas cum eodem Deo Patre..."

 

("Heer Jezus Christus, onze bemiddelaar bij de Vader, die zich verwaardigde om de meest gezegende Maagd, uw moeder, aan te stellen als onze moeder en bemiddelaar bij u: sta genadig toe dat iedereen die u benadert om voor uw weldaden te bidden, zich verheugt dat alles wordt gesmeekt door haar: Die leeft en heerst met dezelfde God de Vader...")

 

In het Evangelie (Joh 19, 25-27) lezen we hoe de Heer zijn moeder aan het kruis aan de hele mensheid gaf in de persoon van St. Johannes de Evangelist:

"Toen Jezus de moeder zag en naast haar de leerling van wie hij hield, zei hij tegen de moeder: Vrouw, hier is je zoon! Toen zei hij tegen de leerling: Hier is je moeder!"

In de eerste vespers luidt de antifoon voor het Magnificat:

"Ecce Dominus meus omnia mihi tradidit, nec quidquam est quod in mea non sit potestate, vel non tradiderit mihi."

("Zie, mijn Heer heeft mij alles overgegeven, en er is niets dat niet in mijn macht ligt of dat Hij niet aan mij heeft overgegeven.") 

Zo zong de Kerk decennialang over de macht en het gezag van de Heilige Maagd Maria. 

Antiphonale sacrosanctae Romanae Ecclesiae pro diurnis horis uit 1924.

Zoals de liturgie zei, zo preekten de priesters. Bovendien beschouwden bepaalde heilige priesters, die in die tijd leefden, het als hun bijzondere plicht om te prediken over de barmhartige voorspraak van de Heilige Maagd Maria. Zo legde de zalige Edward Poppe (1890-1924) na overleg met zijn geestelijk leider een persoonlijke gelofte af voor een jaar waarin hij zich aan sub levi verplichtte om op zijn minst iets te zeggen over de barmhartige voorspraak van de Heilige Maagd Maria in elk van zijn preken. 

Vóór het Tweede Vaticaans Concilie was de verering van Maria Middelares van alle genaden algemeen aanvaard onder zowel de geestelijkheid als het gewone volk. Vrijwel alleen modernisten en oecumenisten waren tegen deze verering, omdat zij geloofden dat voor protestanten en andere ketters te veel nadruk en verering van de Maagd Maria hinderlijk werd.

Maar die minderheid op II. Het Vaticaans Concilie had meer invloed dan de overgrote meerderheid van de christelijke bevolking. In feite lijkt het sterk op wat er vandaag gebeurt op de Synode over Synodaliteit.

Waar komen de misverstanden en controverses in deze theologische vragen vandaan?

Protestanten en modernisten hebben volkomen verkeerde opvattingen over de concepten van verlossing, tevredenheid, verdienste, genade en bemiddeling. Daarom kunnen ze de rol van de Heilige Maagd Maria niet begrijpen. 

Het is daarom noodzakelijk katholieke theologen te lezen wier orthodoxie onbetwistbaar is en die niet gebukt gaan onder het ‘oecumenische’ verlangen om niet-katholieken tevreden te stellen. Met andere woorden, het is noodzakelijk om te bestuderen wat theologen die vóór deze ongelukkige tijd van ‘politieke correctheid’, het filoprotestantisme en het neomodernisme leefden, schreven. 

Gelukkig hebben de Kroaten ook klassieke theologen die nauwgezet schreven over het onderwerp van de voorspraak van de Heilige Maagd Maria. Onder hen een van de belangrijkste Kroatische theologen van de 20e eeuw, prof. Stjepan Bakšić.

In de periode van 1927 tot 1929 publiceerde Stjepan Bakšić een serie van zeven uitgebreide artikelen met de titel "Maria - Onze Middelares" in de Bogoslovska Smotra.

Om ze makkelijker leesbaar te maken, heb ik die zeven artikelen gecombineerd in één document.

In deze artikelen analyseerde Bakšić dit onderwerp in al zijn aspecten, strikt op basis van de Heilige Schrift, de kerkelijke traditie, de geschriften van de heilige vaders, leraren en pauselijke documenten. Hij geeft zeer duidelijke antwoorden op alle bezwaren van de tegenstanders, en ook op de argumenten die Mgr. Perić zegt in de tekst die we aan het begin noemden.

Het is een onderwerp dat voor iedere gelovige belangrijk is. Neem daarom even de tijd en bestudeer deze artikelen: Dr. Stjepan Bakšić: Marija - Onze Middelares.

Bron: Antemurale Christianitatis

Pogrješivost nazovi "općeprihvaćenosti" papinstva

Zašto tzv. 'opće i mirno prihvaćanje' ne može biti nepogrješiv a tako ni prihvatljiv dokaz da je Bergoglio papa

Argument svetog Roberta Bellarmina govori o eventualnosti "heretičkog pape", koji bi prestao biti ipso facto vrhovni pontifikat, iz čega on sam prvenstveno prestaje biti kršćanin i član Crkve. Dakle, u ovom slučaju Crkva ne bi sudila papi, nego nelegitimnom papi, koji zapravo nije ni katolik. Crkva bi samo maknula sa stolice svetog Petra čovjeka koji nema službu pape, tj. vrhovnog poglavara, što zapravo znači uistinu braniti Katoličku vjeru, a ne izdati ju.

I tom argumentu “općeprihvaćenosti” među katolicima, jer s ovim vjerojatnim heretikom, koji bi zauzeo Stolicu svetog Petra, kako se u članku točno prikazuje, očito bi došao kraj.

Dakle, u slučaju Bergoglia, on jasno pokazuje da nije Papa a imenovao je 130 kardinala od kojih 92 imaju pravo glasa u sljedećoj konklavi.

Ali "Universi Dominici Gregis" jasno pokazuje da se ništa ne može promijeniti u Rimu nakon smrti rimskog prvosvećenika, u primjeru imenovanja kardinala, što se zaključuje, također u situaciji potpune spriječenosti službe legitimnog pape, u člancima 76. i 77.; jer se Benedikt XVI. nije odrekao službe (munus petrinum) jasno daje do znanja da je konklava 2013. bila nevaljana.

Iz toga proizlazi da nije toliko problem taj uzurpator na Stolici svetoga Petra koji izriče mnoge hereze, jer on je samo posljedica uzroka nevaljanog izbora, nego vjerojatni nekontinuitet legitimnog pontifikata kojeg je on izazvao.

Zato katolici, osobito legitimni kardinali, moraju shvatiti da ako nema vjere u Rimu, onda uzrok tome nisu bili legitimni pape s doktrinarnim pogreškama, već je uzrok jasna okupacija unutar Rima, koja je uzrokovala vrhunac s Bergogliom, u planiranju koji je konačno završen.

Dakle Crkva je dovedena u opasnost da više ne bira pape, neophodnim kardinalima iz zadnjih legitimnih pontifikata, u valjanim konklavama.

Nije li upravo to zapravo njihova glavna namjera (Bergoglio planira nasljednika kojega već naziva "Ivan XIV"), prema posljednjim herezama koje je Jorge Mario izrekao u Singapuru i koje je samo četiri dana nakon toga iznova potvrdio, te još jednom 24. rujna na internacionalnom sant'egidio "molitveno-ekumenjaškom" sastanku u Parizu:

Zamijeniti Kristovu Crkvu svjetskom religijom koja je po planu, mjeri i želji UN-globohomo Novobabilonaca?