Sveto Isusovo Lice ~ gravirano jednom linijom

 

Sveto Isusovo Lice

Sveto Isusovo Lice gravirano jednom linijom ~ Claude_Mellan, 1649.

 

Djelo se zove "Pokrov svete Veronike" a stvorio ga je francuski umjetnik Claude Mellan 1649. godine.

Evo ključnih detalja koji ga čine tako izvanrednim:

Jedna kontinuirana linija: Cijela slika Isusovog lica stvorena je iz jedne, neprekinute gravirane linije koja se spiralno izvija iz vrha nosa.

Majstorska tehnika: Za stvaranje svjetla, sjene i oblika, Mellan nije koristio nikakvo križno šrafiranje (standardna tehnika tog vremena). Umjesto toga, majstorski je mijenjao debljinu i tankoću te jedne linije. Tamo gdje linija raste i postaje deblja, stvara tamnije područje; tamo gdje se prorjeđuje, stvara istaknuti dio.

Tour de Force: Ovo djelo bilo je demonstracija Mellanove apsolutne kontrole nad njegovim alatom, rezačom. Smatra se vrhuncem tehničke virtuoznosti u umjetnosti graviranja.

Simbolično značenje: Korištenje jedne, neprekidne linije često se tumači kao simbol vječnosti i jedinstvenosti Boga, stvaranja božanske slike iz jedne točke.

Ova predivna slika je velika 2238x3000 pixela i stavljena je u AVIF format koji omogućava jako veliku kompresiju sa malenim gubitkom kvaliteta, "teška" je svega 2.72MB. Može se vidjeti i skinuti ovdje:

Visokokvalitetni PNG format ove predivne slike iste veličine od 2238x3000 pixelsa, koji je puno kvalitetniji i podesan za tisak slike "teži" 19,24MB, a može se vidjeti i skinuti ovdje:

VELIKE VIJESTI: Transalpinski redemptoristi 'odbacuju Sinodalnu Crkvu' kao 'drugačiju' od Katoličke Crkve

 

 

 

Pričekajte i vidjet ćete. Ovaj događaj neće ostati usamljen.

 

Ali moram nešto reći.

Hvala vam, naši pastiri!

I vama hvala puno Trad.inc!

Hvala vam na vašem upornom nijekanju kolosalnih problema, na vašoj šutnji kada ste trebali grmjeti, na vašem velikom oprezu kada je potrebna hrabrost. Hvala vam puno što mi, koji smo stado Božje koje vam je povjereno, uz pomoć tvaše aktivne šutnje i prije svega kukavičke mlakosti, moramo bježati u brda, i biti raspršeni već doista posvuda.

 

Ali ne oslabljeni u vjeri. Naprotiv!

 

Što nas neprijatelj više progoni, to nas Duh više jača u vjeri. Što ćemo dakle reći na to? A vi to dobro zapamtite; “Si Deus pro nobis, qui contra nos?”

Ako je Bog za nas, tko je protiv nas?

A koga se vi onda bojite? Čega se bojite izgubiti? Ugleda i udobnosti? Sigurnosti i mira? Zar ne znate da nema sigurnosti, mira, pa ni života onome tko istinski ne slijedi Krista? Krista raspetog! Dakle, svaki od nas tek sa svojim osobnim križem slijedeći Krista. Ne možete odbaciti svoj križ i misliti da još uvijek slijedite Krista. Križ koji ste čak vi sami odabrali i koji ste svjesno, a prije svega dragovoljno i pod zakletvom Bogu, prihvatili nositi.

 

Trebam li naglasiti,- sve do samog kraja!

 

Čini se kao da više ni ne znate da svatko mora umrijeti. Ili od bolesti, ili od starosti, ili od nesreće. Ili od mučeništva! Smrt je neminovna. Taj prijelaz iz ovog prolaznog u ono neprolazno i vječno. Vječni život ili vječno prokletstvo i patnju.

Nemojte biti samo nijemi promatrači koji samo ponavljaju rečenice iz katekizma za mlade vjeronaučnike. Dok se nikada ne osvrćete na najveće hereze i bogohuljenja na pravi način, onako kako je to činio svaki biskup svete majke Crkve prije vas. Jer ta ljudska stvorenja koja izbljuvavaju i što je još gore, čine svaku moguću herezu i bogohuljenje, imaju svoja osobna imena. Imaju oni i druga imena. Jer su lažljivci i vole se lažno predstavljati. Ali u svakom slučaju, vrlo ih je lako prepoznati i imenovati. Oni se ustvari više ni ne kriju! A vi? Uspjeli ste u prvom spomenutom, ali ne uspijevate u drugom, što je puno važnije. Ne usuđujete se stvari nazvati pravim imenom. A da ne govorimo je li bismo ikada, a kada je to zaista neophodno, od vas mogli čuti riječi: "Anathema sit!"

 

A sve to nije apologetika!

 

Apologetika je zauzimati se, braniti Vjeru. Razgovijetno, glasno i prije svega javno ukazivati na sve ​​vukove, ali i plaćenike mlakonje. A ovaj je posao prvenstveno namijenjen za vas, i očekuje se prvenstveno od vas da to aktivno i zdušno i činite, dragi naši biskupi i kardinali. Jer vi ste odabrani i najjači čuvari i branitelji Svete Crkve i njezina vječnog nepogrešivog nauka. Za to ste se zakleli njezinoj glavi, Kristu Isusu, našem Bogu i samoj svetoj Crkvi, koju njezini najveći neprijatelji tako sramotno i sve jače bijesno napadaju, oskvrnjuju ​​i čije stado bjesomučno nastavljaju proganjati.

 

Ne bi li apologetika i vaš posao morao biti, Trad.inc?

 

Kad već neprestano trubite u te vaše trublje, te tako trubeći, ne samo da stvarate veliki utjecaj na cijelo Božje stado, nego vi uz to čak, ili bih pak trebao reći prvenstveno,- time sebi zarađujete mnogo novca. Možda bi ipak trebali biti iskreni prema sebi samima ali i drugima te razmisliti ne bi li, umjesto što drugima govorite "zip it!", za sve nas Katolike bilo bolje da vi sami zašutite? Budući da ne govorite ono što je prijeko potrebno reći. Jer evo istine! Evo pravila Katoličke Crkve kojeg se, zapravo, svi mi uvijek moramo pridržavati. A pogotovo vi klerici, svećenstvo i svi vi utjecajni katolici:

 

"Etenim si incertam vocem det tuba, quis parabit se ad bellum? Ita et vos per linguam nisi manifestum sermonem dederitis : quomodo scietur id quod dicitur? eritis enim in aera loquentes. Etenim si incertam vocem det tuba, quis parabit se ad bellum?" (1 Cor 14,8-9)

 

"Jer ako truba daje nejasan zvuk, tko će se pripraviti za boj? Tako i ti, ako ne izgovaraš jasno jezikom, kako će se razaznati što govoriš? Ta govorit ćeš u zrak. Jer ako trublja daje nejasan zvuk, tko će se pripremiti za boj?"

 

Suotkupiteljica u vrijeme pape Pavla VI.

 

“Coredemptrix” u vrijeme pape Pavla VI.

Marijanski naslov "Marija Suotkupiteljica" u vrijeme Pavla VI.

 

Od oca Paola M. Siana*

Među teolozima koji odbacuju naslov "Suotkupiteljica" je i Belgijski dominikanac o. Edward H. Schillebeeckx OP (1914. – 2009.), autor knjige Marijo, Majko spasenja, 1. izdanje 1954., 2. izdanje 1957. Ovo je revidirao sam Schillebeeckx i objavio 1969. kao "Marija – Majka vjernika" Matthias-Grünewald-Verlag. The Imprimatur teksta za talijansko izdanje napisao je svećenik Salvatore Famoso, kancelar nadbiskupije Catania, 22. listopada 1964. Već u predgovoru (nije sasvim jasno jesu li ga napisali pavlini ili Schillebeeckx) naslov "Suotkupiteljica" (str. 7) je distanciran, jer se ne pojavljuje u službenim koncilskim dokumentima...

Zapravo, međutim, kao što sam ovdje pokazao, naslov "Suotkupiteljica" prepoznat je kao legitiman i istinit u saborskim djelima - kako u pripremnoj tako i u sinodskoj fazi Koncila.

Kasnije u knjizi, Schillebeeckx jasno odbacuje naslov "Suotkupiteljica" (str. 107).

U tradicionalnim katoličkim krugovima mons. Marcel Lefebvre (1905. – 1991.) prirodno priznaje da je Gospa “značajno pridonijela spasenju svijeta” i da je stoga “Suotkupiteljica“ (Msgr. Marcel Lefebvre: Svećenička svetost, Sarto-Verlag, 2011.) i „Posrednica svih milosti” (str. 235).

Posebno je zanimljiva činjenica da i u postkoncilskim teološkim i crkvenim krugovima – koji nipošto nisu “tradicionalistički” ili “konzervativni” – postoje autori koji donekle prepoznaju naslov Marije kao “Suotkupiteljice”.

Godine 1968. nakladnici Herder (Rim) i Morcelliana (Brescia) objavili su talijansko izdanje “Leksikon teologije” Karla Rahnera i Herberta Vorgrimlera, u kojemu se u najmanju ruku tolerira izraz „Suotkupiteljica“ – što je već puno u postkoncilskom teološkom krajoliku.

Pod ključnom riječi "Suotkupiteljica" čitamo: "Pojam katoličke teologije (mariologije) čije moguće i precizno značenje još nije jasno definirano. Namjera mu je izraziti jedinstvenu i neponovljivu funkciju koju je Marija imala - iz perspektive njezine osobe i povijesti spasenja: funkciju koja je uvijek bila valjana i djelotvorna, koju je Marija imala na povijesnom početku djela otkupljenja, u njegovom dovršenju od strane Otkupitelja Krista, i u općinstvu svetih« (str. 145).

Ispod ključne riječi “Marija” (str. 368–373) čitamo: “Iako se Marija u suvremenoj teologiji naziva suotkupiteljicom, istodobno je jasno da je ta funkcija kvalitativno sasvim drugačija od one Bogočovjeka, posrednika i otkupitelja. Činjenica da Sveto pismo prikazuje Mariju (Iv 19,25-27) kao ženu par excellence (drugu Evu i majku otkupljenih) ispod križa, ispod stabla otkupljenja, otkriva kako se njezina funkcija majke spasenja, koja joj pripada kao Isusovoj majci, proteže kroz cijeli njezin život do "časa" otkupljenja (Iv 2,4).“ (S. 368).

Suprotno onome što Rahner i Vorgrimler tvrde, naslov "Suotkupiteljica" zapravo su objasnili teolozi i pape. Dovoljno je primijetiti da Rahner i Vorgrimler - unatoč svojim minimalističkim i pogrešnim teorijama ili objašnjenjima - barem ne odbacuju ovaj naslov, čak i ako ga predstavljaju kao "koncept" ili "funkciju". Oni priznaju da Marija ima "funkciju" "Suotkupiteljice" (vidi str. 368).

U knjizi "Marija. Meditacije" (Herder – Morcelliana, Rim-Brescia 1968.–1970.) Karl Rahner naziva Mariju “novom Evom” i kaže da je ona: “(…)kada se pozivamo na točku doktrine čiji je sadržaj još uvijek kontroverzan u katoličkoj teologiji – koja se naziva i ‘Suotkupiteljica’“ (S. 14).

Važno je napomenuti da Rahner – za razliku od Schillebeeckxa – ne negira niti odbacuje naslov, ali ga spominje s poštovanjem: Mariju “također se naziva "Co-Redemptrix" (str. 14). Unatoč njegovim objašnjenjima, Rahner nema problema s naslovom "Suotkupiteljica".

Rahner čak priznaje marijanski naslov "Posrednica svih milosti" (str. 16), iako ga nažalost svodi na puki zagovor (usp. str. 14). Kasnije u knjizi Rahner potvrđuje da je Marija "u općinstvu svetih posrednica za sve nas, posrednica svih milosti" (str. 120).

U članku “Marijanska pobožnost i emancipacija žena”, u Katolička civilizacija (Bd. II, 1970, S. 123–132), piše belgijski isusovac P. Jean Galot SJ (1919–2008): „Suotkupiteljica: Ovaj naslov dobro izražava Marijinu ulogu, iako je izazvao kritike nekih teologa koji su se bojali poistovjećivanja Marije s Isusom. Međutim, ne izražava takvu jednakost, jer Krist je Otkupitelj, a ne Suotkupitelj; nego ukazuje na suradnju u djelu otkupljenja. Doista, cijela je Crkva suotkupiteljica, a svaki kršćanin je suotkupitelj. Sveti Pavao u svom apostolskom poslanju nije se libio reći: 'Mi smo suradnici Božji' (1 Kor 3,9). Marija je Suotkupiteljica u posebnom, jedinstvenom smislu: kao žena, kao nova Eva, koju je Otac sjedinio s Kristovom otkupiteljskom žrtvom i s mesijanskim rođenjem.“ (S. 128).

Nažalost, fr. Galot ne dijeli marijanske naslove “Posrednica svih milosti” i “Podjeliteljica” milosti (usp. str. 130).

Godine 1978. Edizioni Paoline objavili su drugo izdanje (1. izdanje je iz 1977.) knjige "Marijanski mjesec. 31 kratka biblijska meditacija" (“Imprimatur: Bari 21.2.1977. Msgr. Francesco Colucci, generalni vikar”: str. 4) redemptorista P. Bernharda Häringa CSsR (1912. – 1998.), koji je posvetio Mariji “Suotkupiteljici”. Marija je "nova Eva" (str. 31, 36), ona je "Majka živih" (str. 36). „Marija, jednostavna poput golubice, uvijek će slijediti djelovanje Duha Svetoga da ispuni svoju ulogu u djelu otkupljenja“ (str. 67).

Evo nam centralnog citata: “Kristova je patnja sama po sebi savršena i ne treba joj ništa dodavati, ali je otkupiteljska snaga njegove muke i smrti tolika da bi nova Eva u njoj mogla aktivno sudjelovati. Stoga je možemo nazvati 'Suotkupiteljicom' ne umanjujući Krista, jedinog Otkupitelja i Posrednika - naprotiv, tako ga mi slavimo.“ (S. 105).

U svom komentaru na Isusove riječi "Evo ti majke", otac Häring piše o Mariji:
„[...] svima su upućene ove riječi: 'Evo ti majke!' Pred nama stoji žena, nova Eva, majka živih, veliki znak Apokalipse. Ljubimo ovu Majku, jer nas je rodila u boli na križu Darovatelja života! [...] Ona je majka Crkve“ (str. 110).

I u pokoncilskim franjevačkim krugovima još uvijek ima glasova koji zagovaraju suotkupljenje.

Godine 1966. izdavačka kuća “Crociata del Vangelo” u Palermu objavila je knjigu “Primat Krista kod Pavla i Dunsa Skota”Otac Gabriele Allegra OFM (1907. – 1976.; beatificirao ga je Benedikt XVI. 2012.). Upućujem na izdanje iz 2011. u izdanju Edizioni Porziuncola u Asizu.

P. Allegra piše: “Čini mi se da iz svjetla ove doktrine – kristocentrizma i spasenja kroz čistu ljubav – logično proizlazi Bezgrešno začeće Marije i vrijednost njezine suosjećajne suradnje kao Suotkupiteljice.“ (G. Allegra ofm, Doktrinarne i moralne devijacije (uzroci i lijekovi), Konvent S. Biagio, Acireale (CT) 1993, S. 70).

U knjižici"Peregrinantibus et itinerantibus", napisano između Macaa i Hong Konga 1970., Fr. Allegra potvrđuje – usprkos pojavljivanju i arogantnom teološkom progresivizmu nakon Sabora – doktrinu: “sveopće posredovanje i suotkupljenje Gospe, […] molitva krunice i […] posveta njezinu Bezgrješnom Srcu, kao i drugi oblici marijanske pobožnosti, koji predstavljaju izvor duboke nadnaravne radosti i snage za posvojenu djecu.“ (ebd., S. 112).

Također u časopisu Vojnici Bezgrješnog Začeća od Milicije Marije Bezgrješne, koju su tada vodili minoriti, postoje zagovornici naziva “Suotkupiteljica”.

Citiram neke članke: In Vojnik Bezgrješnog Začeća, Godina II, broj 3, 1966., u članku “Orijentacija mariologije nakon koncila”(str. 308–314), P. Leone Veuthey OFMConv (1896–1974) priznaje Presvetu Mariju “njezina nezamjenjiva funkcija univerzalne posrednice i vrhovne suotkupiteljice” (str. 313).

Uzimajući božansko majčinstvo Marije – središnju temu tomističke mariologije – kao temelj postkoncilske mariologije, otac Veuthey piše: “Marija nije majka jer je dobročiniteljica, nego je dobročiniteljica jer je majka; nije majka jer je posrednica i suotkupiteljica, nego je posrednica i suotkupiteljica jer je majka (str. 311). U svakom slučaju, on također prepoznaje Mariju kao “Suotkupiteljicu”.

U Vojnik Bezgrješnog Začeća, Godina VI, Broj 1, 1970, u čl “Marijansko poslanje franjevaca”(str. 41-49), fr. Orlando Todisco piše o Presvetoj Mariji: “Kao Suotkupiteljica, ponudila je veliku otkupninu – svog Sina – kao jaka i milosrdna žena kad je Krist ispustio duh na križu da okaje svaki grijeh, da nas očisti i otkupi…“ (S. 46).

U Vojnik Bezgrješnog Začeća, Godina VII, brojevi 3–4, srpanj–prosinac 1971., u članku “U popisu blaženih”(str. 289–334), o beatifikaciji vlč. Maksimilijan Kolbe, fr. Antonio Blasucci OFMConv (1911. – 1987.) dijeli marijanski naslov “Suotkupiteljica“ (S. 309).

U Vojnik Bezgrješnog Začeća, godina VIII, brojevi 3–4, 1972., u članku “Don Giacomo Alberione i Madona”(str. 255-257), fr. Antonio Blasucci OFMConv podsjeća da je utemeljitelj pavlinske obitelji također proglasio Gospu kao “univerzalnu posrednicu milosti” i “Suotkupiteljicu s Kristom Otkupiteljem“ (str. 256).

U Vojnik Bezgrješnog Začeća, godina X, brojevi 3–4, srpanj–prosinac 1974., u odsj “Marijanski nauk”, nalazimo članak "Misterij spasenja i Marija. 'Mater Salvatoris'"(str. 211–231) fr. Gabriele M. Roschini OSM, koji potvrđuje da je Marija “prava i istinita Suotkupiteljica ljudskog roda“ ti si (S. 215).
„[…] Redovno se Učiteljstvo stoga može opisati kao vrlo jasno u pogledu Marijina izravnog sudjelovanja u Otkupljenju“ (S. 217), „Marije Suotkupiteljice“ (str. 218). “Iskupljenje ljudske rase” je “neposredni i istodobni rezultat zajedničkog djelovanja Otkupitelja i njegove Majke, Suotkupiteljice“ (S. 220).

U Vojnik Bezgrješnog Začeća, Godina XII, Brojevi 1–2, 1976., u članku “Profesor Enrico Medi u Marijinom svjetlu”(str. 107–114), fr. Sebastiano Botticella OFMConv citira odlomke u kojima poznati talijanski fizičar, političar i akademik Enrico Medi (1911. – 1974.) piše u knjizi iz 1973. godine: „Marija je prinijela svoga sina Isusa kao žrtvu za otkupljenje čovječanstva od grijeha; Isus, Otkupitelj, vraća cijelo čovječanstvo Suotkupiteljici i čini je Majkom svih stvorenja – nju, Majku Božju. […] Gle, univerzalna Posrednica“ (S. 110).

U Vojnik Bezgrješnog Začeća, godina XIII, brojevi 1–2, siječanj–lipanj 1977., u članku “Naslov ‘Marija Majka Crkve’”(str. 19–36), don Domenico Bertetto SDB s odobravanjem citira dominikanca fr. Filipona, koji piše o Mariji na Kalvariji: S njom “suotkupljujuće suosjećanje" (str. 22) dovršila je svoje prihvaćanje "majčinstva nad cijelim Kristom" (str. 22). Bertetto zagovara "Suotkup“ (str. 30), odnosno: „spasonosno sjedinjenje s Kristovom žrtvom na Golgoti (usp. Lumen gentium 58), na koje je Marija bila od Boga određena, upravo zato da bude – u podređenom jedinstvu s novim Adamom – izvor oproštenja, života i spasenja za cijelo čovječanstvo” (str. 30).

„Duhovno Marijino majčinstvo izvire iz božanskog majčinstva i suotkupljenja na Golgoti, shvaćenog u svjetlu nauka Drugoga vatikanskog koncila, te stoga prethodi majčinstvu prema Crkvi; proteže se i na samu Crkvu, kojoj ona daje izvorište – ovisno o Kristu“ (S. 32).

Godine 1971. Edizioni Dehoniane u Napulju izdaje knjigu “Marijina tajna” Otac pasionist Candido Amantini CP (1914. – 1992.), poznati egzorcist u Rimu na Svetim stepenicama od 1961. do 1992. Citiram drugo izdanje, u izdanju Edizioni Scala Santa (Rim 2018.). U poglavlju“Marija, suotkupiteljica čovječanstva”(str. 191-225) sluga Božji P. Amantini piše da je Marija svojim sudjelovanjem u žrtvi svoga Sina na križu „zaslužila je slavni naslov Suotkupiteljice čovječanstva“ (S. 191).

On nastavlja: “Krvavom žrtvom na križu, u kojoj je Blažena Djevica uvelike sudjelovala, izvršeno je otkupljenje čovječanstva u apsolutnom smislu - i to ga, kako je utvrđeno, duboko razlikuje od žrtve na oltaru, u kojoj sudjeluje Crkva. Stoga Djevica ima puno pravo na naslov 'Suotkupiteljica', koji su joj izričito ili u biti dodijelili mnogi ugledni autoriteti.“ (S. 203).

Vrlo je zanimljivo i svjedočanstvo svećenika don Nikole Canzone († 1996.), župnika u Castelpetrosu (IS) i djelatnika u Svetištu Gospe Žalosne u Castelpetrosu od 1968. do 1978. i od 1983. do 1986. godine.

Don Canzona je izvijestio da je mons. Alberto Carinci [nadbiskup Boiano-Campobassa od 1948. do 1977.; od 1982. nadbiskupija nosi svoje današnje ime, Campobasso-Boiano], zajedno sa svojim klerom, pokazao je papi Pavlu VI. sliku Gospe od Castelpetrosa na audijenciji. Papa je razmišljao o tome i spontano uzviknuo: "Ali to je slika Suotkupiteljice!“ (usp.“Don Nikola… u raju”, u: Coredemptrix. Marijanski ljetopis 1996, Svetište Žalosne Gospe, Castelpetroso (IS) 1997., str. 306; vidi također P. Alessandro M. Apollonio,“Ovo je slika Suotkupiteljice (Pavao VI.)”, u: Coredemptrix. Marijanski ljetopis 2004, Castelpetroso 2005, S. 164).

U citiranim tekstovima ne navodi se točan datum ove audijencije. Pretpostavljam da se to dogodilo ranih 1970-ih, budući da je Pavao VI. proglasio Gospu Žalosnu od Castelpetrosa zaštitnicom Molisea 1973. godine.

Tako je, prema ovom svjedočanstvu, i papa Pavao VI. Gospu nazvao “Suotkupiteljicom!”, iako ne u službenim dokumentima.

Međutim, ono što je sigurno i nepobitno jest da se nedugo nakon Drugoga vatikanskog koncila, za vrijeme pontifikata pape Pavla VI., u novinama Pape i Vatikana pojavio – barem jednom – naslov „Suotkupiteljica“.

U Rimski promatrač u subotu 15. siječnja 1966. na 5. stranici nalazi se kratki izvještaj pod naslovom„Tabor“: Razgovara se o posljednjem broju časopisa za duhovni život. „Tabor“ priopćeno, u kojemu se, među ostalim, govori o “Mariji Santissimi i Euharistiji”, “Marijinom tjelesnom uznesenju na nebo i sveopćem konsenzusu Crkve”, “Mariji i Crkvi”.
Osim toga "Msgr. Vincenzo Faraoni predstavlja čitateljima još jedan aspekt mariologije: 'Marija, posrednica svih milosti' - utješni aspekt, utemeljen i podržan tradicijom koja Mariju čini Suotkupiteljicom čovječanstva“ (S. 5).

Za biografske podatke o mons. Vincenzo Faraoni (1919.–1974.), konzultator Rimske kongregacije za kler od 1969., vidi ovdje.

*Otac Paolo Maria SianoPripada Redu franjevaca od Bezgrješne (FFI). Doktorirao je crkvenu povijest i smatra se jednim od najistaknutijih katoličkih stručnjaka za slobodno zidarstvo, kojemu je posvetio nekoliko standardnih djela i brojne eseje. U mnogim svojim publikacijama nastoji pokazati da je slobodno zidarstvo od samog početka sadržavalo ezoterične i gnostičke elemente, koji do danas čine njegovu nekompatibilnost s crkvenim naukom.

Slika: Rimska prepiska

 

Izvor

 

“Suotkupiteljica” u pripremnoj fazi Drugog vatikanskog sabora

 

“Corredemptrix” u pripremnoj fazi Drugog vatikanskog sabora

Marija Suotkupiteljica, Posrednica svih milosti

 

Von Pater Paolo M. Siano

Nakon što već imamo Era Pape Pija XII. Nakon razmatranja ovih točaka, sada se okrećemo Drugom vatikanskom ekumenskom saboru, koji je sazvao papa Ivan XXIII. 1959., otvorio 1962., a nastavio ga je papa Pavao VI. 1963. i konačno zaključio 1965.

U takozvanoj "predpripremnoj fazi" Koncila, razni su prelati podržavali doktrinu marijanskog suotkupljenja i marijanski naslov "Suotkupiteljica". U tom kontekstu navodim nekoliko tekstova iz svezaka Zbornici i dokumenti II. vatikanskog ekumenskog koncila, serija I (pripremna), koju je izdala Vatikanska tiskara, koju označavam sa ADA, nakon čega slijedi broj sveska (rimski), odjeljak (arapski), godina i stranica.

Brojni talijanski (npr. iz Napulja, Montecassina, Asiza, Perugie) i strani biskupi, kao i generalni poglavari redovničkih redova (redemptoristi, cisterciti, minoriti, karmelićani, pavlini, monfortanci, minimiti itd.) zahtijevaju od Sabora:

“Nauk o univerzalnom posredovanju Blažene Djevice Marije treba definirati kao dogmu vjere” (ADA II.1, 1961., str. 135).

37 biskupa, uključujući i biskupa Perugie, pitaju:

“Treba definirati doktrinu suotkupljenja po Blaženoj Djevici Mariji” (ADA II.1, str. 139).

Neki predlažu:

“Suotkupljenje Blažene Djevice Marije treba definirati prema učenju Pija X. (Ad diem illum), Benedikta XV. (Inter Sodalicia), Pija XI. (radijski govor u Lurdu 28. travnja 1935.) i Pija XII. (Ad Caeli Reginam)” (ADA II.1, str. 140).

Tri biskupa (iz Pistoie, Camerina i Brindisija) navode:

“Dogmatska definicija suotkupljenja Blažene Djevice Marije je korisna jer je ta istina univerzalno priznata i usko je povezana s već definiranim dogmama kao što su Bezgrešno začeće i Uznesenje Marijino na nebo” (ADA II.1, str. 140).

Nažalost, ima i biskupa koji ne žele nove marijanske dogme, osobito ne one o Mariji kao Kraljici, Suotkupiteljici ili Posrednici svih milosti – primjerice, biskup Liverpoola. Oni također odbacuju marijanske naslove kao što su "Corredemptrix" i "Mediatrix omnium gratiarum" i pridaju veliku važnost luteranskom odbacivanju katoličke mariologije ("Mariologiam catholicam") u Skandinaviji (usp. ADA II.1, str. 141).

Svjedočanstva pojedinih biskupa u korist suotkupljenja

Među središnjim točkama katoličkog nauka (“Doctrinae capita”) biskup Solsone – kasnije primas Španjolske i kardinal nadbiskup Madrida – mons. Vicente Enrique y Tarancón također spominje "Marijansko suotkupljenje“ (ADA II.2, 1960., str. 334) i “Blažena Djevica Marija kao Posrednica svih milosti“ (ebd.).

U pismu od 29. kolovoza 1959. biskup Urgella (Španjolska), mons. Ramon Iglesias y Navarri, ističe utješnu doktrinu (“doctrina, tanti plena solatii”) o sveopćem Marijinom posredovanju, “u svojoj ulozi suotkupiteljice ljudskog roda“ (ADA II.2, S. 362).

Dana 30. prosinca 1959. mons. João Pereira Venâncio, biskup Leirije (čijoj biskupiji pripada Fatima), preporučio je Marijansko suotkupljenje kao temu Koncila: “Mora se jasnije definirati uloga Blažene Djevice Marije u Crkvi, osobito njezino duhovno majčinstvo, sveopće posredovanje milosti i suotkupljenja ljudskog roda.“ (ADA II.2, S. 599).

U izvješću priloženom pismu od 9. rujna 1959. nadbiskup Camerina mons. Giuseppe d’Avack, ponovno potvrđuje doktrinu “univerzalno posredovanje i suotkupljenje“ Marijino (ADA II.3, 1960., str. 159). On vidi posvećeni život kao nasljedovanje i nastavak djela Marije kao Suotkupiteljice ”Osobito je posvećeni život vrijedan jer je nasljedovanje i, u određenom smislu, nastavak djela Marije kao Suotkupiteljice.“ (ADA II.3, S. 143).

Monsinjor d'Avack završava svoju molbu nadom da će Koncil prihvatiti dogmatsku definiciju Marijina sveopćeg posredovanja i suotkupljenja. Ova kruna na Djevičinoj glavi koristila bi cijeloj Crkvi: "I neka – s ovom najvećom željom srca, zaključujem – neka Koncil bude dovršen dogmatskom definicijom Marijina univerzalnog posredovanja i suotkupljenja! Takva kruna, kao najplemenitiji ukras na njezinoj glavi, uvela bi novo doba u kojem bi kršćanski, redovnički i svećenički život cvao u većoj punini i istini, u kojem bi sveti Božji narod – kler i laici – bio oslobođen sadašnjih nevolja kroz milosrdno, iako bolno, čišćenje, a Sveta Crkva bi bila trijumfalno obnovljena u novoj snazi ​​i životnosti, do punog dolaska sv. Kraljevstva Božjeg u miru Kristovu, u jednom stadu pod jednim pastirom.“ (ADA II.3, S. 160).

U pismu od 22. kolovoza 1959. biskup Nicastra mons. Vincenzo Jacono, zatražio je da se Vijeće najprije pozabavi sljedećim dogmatskim pitanjima: “Uloga Marije u Crkvi Kristovoj kao posljedica doktrine suotkupljenja koju bi trebalo barem dalje razvijati“ (ADA II.3, S. 429).

Dana 28. kolovoza 1959. biskup Mantove mons. Antonio Poma, zatražio je da se Vijeće posebno bavi suotkupljenjem i univerzalnim posredovanjem milosti: “Neke mariološke teme još treba ispitati i – ako je moguće – razjasniti, osobito one koje se tiču ​​suotkupljenja i sveopćeg posredovanja milosti“ (ADA II.3, S. 362f).

Dana 25. kolovoza 1959. mons. Pietro Parente, nadbiskup Perugie, predložio je Saboru u dogmatskim terminima: “Što se tiče naravi posredovanja i suotkupljenja Blažene Djevice Marije, trebalo bi nešto definirati – uzimajući u obzir nedavne dokumente papa“ (ADA II.3, S. 529).

U pismu od 4. rujna 1959., biskup Pistoie mons. Mario Longo Dorni, predlaže definiranje istine o Marijinoj posebnoj suradnji u otkupljenju – Marija kao Suotkupiteljica: “Definira se istina o posebnoj suradnji Djevice Marije u otkupljenju čovječanstva s Kristom i po Kristu, odnosno o Mariji kao Suotkupiteljici i Posrednici milosti.“ (ADA II.3, S. 544).

On nastavlja: “Čini se da je ta istina promišljena, općepriznata i u izvjesnom smislu usko povezana s već definiranim dogmama o Bezgrešnom začeću i Marijinu uznesenju na nebo. Nadalje, čini se vrlo prikladnim za rasvjetljavanje čovjekove naravi i njegovog najuzvišenijeg cilja, koji mu je darovan kroz otkupljenje i milost.“ (S. 544f).

Dana 20. kolovoza 1959. kardinal Maurilio Fossati, nadbiskup Torina, priopćio je Vijeću teme koje su predložile njegove studijske jedinice. Za "dogmatski dio" don Domenico Bertetto SDB također je predložio marijansko suotkupljenje: "Što se tiče mariološkog nauka, na Saboru treba predložiti točke koje su već sadržane u redovnom učiteljstvu Lava XIII., Pija X., Benedikta XV., Pija XI. i Pija XII. o marijanskom suotkupljenju, posredovanju svih milosti i Marijinu kraljevskom dostojanstvu, tako da se može razviti konsenzus i u teološkom učiteljstvu i u katehezi o onome što je već predstavljeno u redovitom učiteljstvu papa.“ (ADA II.3, S. 654f).

Dana 15. kolovoza 1959. pomoćni biskup Novare mons. Ugo Poletti, predložio je: “Budući da su doktrine o povlasticama i prerogativima Blažene Djevice Marije već utvrđene kao istine vjere, čini se da je došlo vrijeme da se definira istina vjere o njezinom suotkupljenju i posredovanju“ (ADA II.3, S. 871).

Dana 25. kolovoza 1959. mons. Albert Conrad De Vito OFMCap, biskup Lucknowa (Indija), predložio je Koncilu sljedeće u mariološkom smislu: “Čini se prikladnim proglasiti Majku Gospodina našega Isusa Krista 'Suotkupiteljicom' ljudskog roda. Razlozi: a) vjernici u cijeloj Crkvi vjeruju u to i zazivaju je kao Suotkupiteljicu i Pomoćnicu kršćana; b) svi teolozi to naučavaju bez proturječja; c) svi se biskupi slažu u ovom uvjerenju i učenju.“ (ADA II.4, 1960, S. 160).

Dana 30. ožujka 1960. mons. Salvatore Siino, apostolski nuncij na Filipinima, upitao je Vijeće: “Ako se čini prikladnim, neka se sljedeće dogme svečano definiraju kao božanski objavljene: I. Da je Blažena Djevica, Majka Božja, pod jedinim Kristom Posrednikom, bila doista Suotkupiteljica i tako postala Posrednica svih milosti, budući da se pojavljuje u božanskoj objavi u najtješnjem jedinstvu sa svojim Sinom, našim Otkupiteljem.“ (ADA II.4, S. 318).

Nedatirano pismo mons. Leo A. Olano y Urteaga, biskup Guama, želi slijedeće: “Treba definirati sve one istine koje su bile spremne za dogmatsko definiranje na Drugom vatikanskom saboru. Osobito treba raspravljati o nekim mariološkim istinama, poput suotkupljenja – i, ako je moguće, Mariju također treba definirati kao Posrednicu svih milosti.“ (ADA II.4, S. 332).

Dana 23. kolovoza 1959. mons. Joseph Kuo, nadbiskup Taipeija (Tajvan), predložio je Vijeću 37 točaka, od kojih treća glasi: “Treba definirati i objasniti nauk da je Blažena Djevica Marija Suotkupiteljica, Posrednica i Zagovornica“ (ADA II.4, S. 341).

Dana 15. rujna 1959. mons. Giovanni Battista Cesana, biskup Gulua (Uganda), upitao je Vijeće: “Definirati dogmu da je Blažena Djevica Marija Posrednica svih milosti i Suotkupiteljica“ (ADA II.5, 1960, S. 511).

Dana 31. kolovoza 1959. objavljeno je da je mons. Ferdinando Ruiz y Solórzano, nadbiskup Yucatana (Meksiko): „Najgorljivija želja kršćanskih naroda bila bi ispunjena kada bi Sabor proglasio dogmatsku definiciju da je Blažena Djevica Marija – po potpunoj slobodnoj volji i Božjem izboru – istinski i ispravno naša duhovna Majka i Suotkupiteljica.“ (ADA II.6, 1960, S. 242).

Dana 4. travnja 1960. mons. Angelico Melotto OFM, biskup Sololá (Gvatemala), pita: “Proglašenje dogme: Blažena Djevica Marija je suotkupiteljica ljudskog roda“ (ADA II.6, S. 553).

Msgr. Josef Rosenhammer OFM, biskup Chiquitosa (Bolivija), predlaže osam točaka od kojih je prva: “Neka se proglasi dogmom vjere da je Blažena Djevica Marija od Boga postavljena za Posrednicu svih milosti i da je Suotkupiteljica, koja zagovara za nas kod božanskog Otkupitelja“ (ADA II.7, 1961, S. 123).

Nedatirano pismo mons. Jackson Berenguer Prado, biskup Vitorije da Conquista (Brazil), svjedoči: “Brazilski narod želi da se Vijeće pozabavi – i, ako je moguće, definira – doktrinu suotkupljenja i Marijina posredovanja.“ (ADA II.7, S. 269).

U rujnu 1959. mons. Jesús A. Castro Becerra, biskup Palmire (Kolumbija), podržao je marijansko suotkupljenje: “Formalno suotkupljenje Blažene Djevice Marije“ (ADA II.7, S. 423).

I nastavlja o Mariji kao Suotkupiteljici: “Bez Križa nije mogla izostati ni njezina soteriološka zadaća koja počinje utjelovljenjem. Marijin odnos prema Kristu nije mogao biti manji nego Evin prema Adamu. Eva je sudjelovala u padu ne samo fizički i materijalno, već i moralno i formalno. Jednako tako Marija sudjeluje u otkupljenju čovječanstva – tjelesno, materijalno, moralno i formalno. Eva je izravno i odmah naštetila spasenju: Marija je izravno i isto tako odmah poslužila spasenju.“ (ADA II.7, S. 423).

Dana 7. svibnja 1960. mons. Pedro Rivera Mejía, biskup Socorro y San Gila (Kolumbija), s obzirom na neprijatelje Crkve (kao što su “greška komunizma”, “sekularizam” itd.), preporučio je Saboru dogmatizaciju sljedećih istina: “Maria je istinska Majka svih ljudi; Marija je Suotkupiteljica čovječanstva; Marija je Posrednica svih milosti koje nam teku po Kristu. Beatissima Virgo Maria, Regina Mundi, semper omnes expugnavit haereses. Si Concilium eius universalis mediationis vel corredemptionis dogma definire posset, magnum in certamine auxilium expectandum fore“ (ADA II.7, S. 653).

Sada dolazimo do nekih generalnih poglavara i rektora crkvenih sveučilišta.

U pismu od 24. listopada 1959., vrhovni poglavar Montfortanskog reda, otac Cornelius Heiligers SMM, predlaže definiciju sveopćeg posredovanja Marije i također je opisuje kao Suotkupiteljicu, koja je sa svojim Sinom stekla milost za nas: „Christi Socia et cum Ipso Corredemptrix, nobis simul cum Filio gratias acquisivit seu promeruit“ (ADA II.8, 1961, S. 155).

U pismu od 3. siječnja 1960. vrhovni poglavar Kongregacije Presvetog Srca Djeteta Isusa fr. Georges Lemoine SCJI, također traži definiciju nauka o Mariji kao Posrednici svih milosti i Suotkupiteljici ljudskog roda: “Postulamus ut doctrina quae tenet Beatam Mariam Virginem esse omnium gratiarum mediatricem, corredemptricem humani generis ideoque matrem nostram definiatur“ (ADA II.8, S. 200).

Pismom od 30. travnja 1960. rektor Papinskog salezijanskog sveučilišta fr. Alfons M. Stickler SDB, traži da Koncil, marijansko suotkupljenje i sveopće Marijino posredovanje predlože onako kako ih uči teološko i papinsko učiteljstvo: “Quoad Doctrinam Mariologicam, conciliariter proponi possent ea quae iam continentur in magisterio ordinario Leonis XIII, S. Pii X, Benedicti XV, Pii XI, Pii XII circa marianum corredemptionem, mediationem omnium gratiarum, regalitatem, ita ut tum in magisterio theologico, tum in catechesi oriatur consensus saltem circa ea quae in magisterio ordinario Pontificum iam proposita sunt“ (ADA IV, Pars 1.2, 1961, S. 123).

U pismu od 1. travnja 1960. rektor Papinskog sveučilišta u Comillasu (Santander, Španjolska), fr. Giuseppe Escudero SJ, predlaže Vijeću Suotkupiteljicu: “Optandum valde esset ut probe definirentur principia dogmatica, ex quibus secure deducerentur et intra quae continerentur verae theologorum doctrinae asserentium, Beatam Mariam Virginem esse generis humani Matrem spiritualem, Corredemptricem omnium gratiarum“ (ADA IV.2, 1961, S. 60).

U pismu od 12. travnja 1960. rektor Katoličkog sveučilišta u Lublinu (Poljska), Marianus Rechowicz, izjavio je da vjernici sve više časte Majku Božju kao Suotkupiteljicu (“Cum hodie Beatissimam Virginem Dei Genitricem Mariam saepe saepius a christifidelibus ut Corredemptricem coli constet“); stoga bi bilo prikladno da blagdan „Sedam žalosti Blažene Djevice Marije” 15. rujna postane blagdan „Družnice Krista Otkupitelja” (usp. ADA IV.2, str. 243).

_________________

*Otac Paolo Maria Siano Pripada Redu franjevaca od Bezgrješne (FFI). Doktorirao je crkvenu povijest i smatra se jednim od najistaknutijih katoličkih poznavatelja slobodnog zidarstva, kojemu je posvetio nekoliko standardnih djela i brojne eseje. U mnogim svojim publikacijama nastoji pokazati da je slobodno zidarstvo od samog početka sadržavalo ezoterične i gnostičke elemente, koji do danas čine njegovu nekompatibilnost s crkvenim naukom.

Slika: Rimska prepiska

Izvor

 

De epidemie van eigenzinnige, Trad kinderen

 

De Epidemie van Eigenzinnige, Trad kinderen

 

Vader versus zoon: “Koning Arthur en Sir Mordred in de Slag bij Camlann”, door William Hatherell

"Zolang ik me kan herinneren, is kritisch denken niet alleen als oncool bestempeld, maar ronduit gevaarlijk. Het resultaat is dat de meeste mensen er tegenwoordig echt slecht in zijn, net als hulpeloze, passieve busreizigers die rondgereden worden op de informatiesnelweg. Ze doen alsof ze een mening hebben, maar in werkelijkheid is hun hele persoonlijkheid gebaseerd op een streng gereguleerd plagiaatsysteem. Zodra de bron van hun mening (ook wel de buschauffeur genoemd) besluit dat een bepaalde mening niet langer nuttig is, wisselen ze samen van rijstrook zonder erbij na te denken. Het is volkomen onmogelijk om zinvolle gesprekken te voeren met zo iemand, en als gevolg daarvan hebben we een ultra-ironische epidemie van eenzaamheid in een wereld die nog nooit zo vol is geweest."

- Kalihi Valley Druid, "The Shutdown"

 

Wij traditionalisten hebben enorm veel geluk. Wat we ook hebben meegemaakt, wat onze reis ook was, we hebben onze weg naar deze plek met Christus gevonden. Op de een of andere manier hebben we die kritische denkvaardigheden gebruikt, het brede pad van alle anderen vermeden en een fatsoenlijk leven geleid. Misschien hebben we een zondige jeugd gehad. Misschien hadden we een slecht gezin. Misschien zagen we, toen we opgroeiden, al onze tienervrienden in drugs, depressies en de dood vervallen, maar we trokken aan de gelukkige slee, overleefden, kregen een gezin en bloeiden ondanks alles op. Het kan zijn dat alle anderen in de bus zijn gebleven, ook al wilde de buschauffeur de bus van een klif rijden. Maar wij hielden ons hoofd koel, namen de juiste beslissingen en hadden een succesvolle 'opvoedfase' in ons leven.

 

Maar toen, plotseling, waren onze kleintjes oud genoeg om te stemmen en mee te doen aan de oorlog, en we ontdekten plotseling dat ze een hekel hadden aan hoe we ze hebben opgevoed. Ze haten het om naar de kerk te gaan. Ze haten het christendom. Ze haten ons. Ze laten een septumpiercing zetten en trekken ergens in bij een lesbienne in een stad. Ze zijn in een meth-avontuur verdwenen en leven nu in een tent onder een brug, hun levensduur gereduceerd tot slechts een paar jaar. Misschien is hun leven materieel fantastisch, maar ze haten jou en alles waar je ooit voor hebt gestaan. Je kinderen zijn afvallig geworden. Je kinderen hebben je verstoten. Ze kunnen niet ver genoeg van je vandaan komen.

Ik durf te zeggen dat dit veel van mijn lezers overkomt, of is overkomen. Ik bedoel echt heel veel. In veel aspecten van mijn persoonlijke en openbare leven is het afgelopen jaar het aantal gevallen van traditionele gezinnen met eigenzinnige kinderen opgelopen tot minstens een dozijn. Ik ben ervan overtuigd dat de traditionalistische christelijke samenleving in Amerika (niet alleen katholieken) een enorme epidemie doormaakt van kinderen die het geloof van hun ouders – of zelfs de ouders zelf – verloochenen.

 

Dit is zo'n enorme tragedie. Je bent over bergen van pijn geklommen en door vuurpoelen gegaan om de vrede van Jezus Christus te vinden. Je wilt alleen het juiste doen. Uiteindelijk trouw je en krijg je een mooi stel kinderen. Je stort je hart en ziel in hen. Zij zijn het doel van je bestaan ​​– je reden van bestaan. Al je geluk hangt af van hun succes. Je offert je op en geeft de dingen op die je graag deed. Jij doet het met minder, zodat je ze kunt voeden. Je past je gedrag aan en wordt saai en heilzaam voor hen. Je geeft ze waarschijnlijk zelfs thuisonderwijs, leert ze dingen, moedigt ze aan. Je denkt het grootste deel van de dag aan ze. Je bidt voor ze en leert ze bidden. Je waarschuwt ze voor het kwaad in de wereld, hoe je gezinnetje omringd wordt door orcs, goblins en duivels. Je brengt ze naar de kerk, rijdt ze naar kerkbijeenkomsten en zorgt voor een gezonde omgeving gedurende hun hele kindertijd. Dan worden ze 18 en hebben ze veel cocaïne-aangedreven orgies. Of zoiets.

 

Traditioneel christelijke ouders worden gemanipuleerd

"Kinderen zijn de ankerpunten van het leven van een moeder, maar wanneer ze onhandelbaar worden, sleuren ze haar mee naar de diepte."

- Sophocles, Antigone

"Hoe scherper dan een slangentand is het om een ​​ondankbaar kind te hebben!"

- Shakespeare, King Lear

Traditionalistische christelijke ouders worden hierover gemanipuleerd. Ze denken dat zij de enigen zijn die dit verraad ondergaan. Ze durven er niet openlijk over te praten met hun vrienden of gemeenschap. Ze worden beschaamd en "verdienen het om buitengesloten te worden". Dat denken ze.

 

Maar de realiteit is dat dit OVERAL gebeurt. Absoluut overal. Ondanks de eindeloze maatregelen die worden genomen om hun succes te garanderen, beginnen enorme aantallen traditionalistische kinderen hun opvoeding te haten. Talloze generaties van Generatie Z (1997-2012) en Generatie Alpha (2013-midden jaren 2020) verachten wat je voor hen hebt gedaan. Je bent niet de enige. Er is een leger van hen. Ik kan niet anders dan denken dat de horrorfilm Weapons uit 2025 een soort metaforische erkenning is van dit fenomeen.

Waarom is dit gebeurd? Misschien was het de cultuur. Ze zijn tenslotte het doelwit van eindeloze psychologische operaties. Misschien was het een fout in hun opvoeding. Misschien lag het aan jou.

 

Niets daarvan is relevant voor wat ik ga zeggen. Want uiteindelijk kun je ze niet controleren. Dit zijn geen marionetten van jezelf. Er zijn andere mensen dan jezelf uit jullie gekomen, en deze mensen hebben een vrije wil. Als ze oud genoeg zijn, zullen ze beslissen wat ze met hun leven willen doen. En uiteindelijk ben jijzelf de enige die jij kunt controleren.

 

En hoe ga je met dit alles om? Jij, net als alle andere ouders die dit geheim houden, voelt verwarring, woede, verdriet en een flinke dosis schaamte. "Ik heb zo hard gewerkt om kleine engeltjes groot te brengen om de hemel te bevolken. In plaats daarvan heb ik Mordred verwekt, en hij wil wraak op me nemen." Maar je bent niet gek – dit is echt, en het is een patroon. De hele gemeenschap worstelt hiermee, en het is een situatie die specifiek is voor ons en onze generatie op dit moment in de geschiedenis. Wat er met onze kinderen gebeurt, is geen vreemd ongeluk, en het is niet alleen in jouw familie. Dit is een generatiecrisis die specifiek óns probleem is. Onze uitdaging. En zelfs heiligen en profeten verloren hun kinderen aan de wereld.

 

Denk je dat je familie een waarschuwend verhaal is? Dat dit je geheime schandaal is? Je rouwt om het verlies van een complete visie op de toekomst van je gezin. Je hebt elke beslissing die je nam, elke preek die je je kinderen liet horen, elk boek dat je ze gaf, in twijfel getrokken. Je hebt niet eens een vocabulaire om dit aan anderen uit te leggen. En je hebt al helemaal geen plan B. Hoe kun je hier überhaupt uitkomen? Je blijft stil en onzichtbaar. Je bent besmet met een vloek en je wordt langzaam vernietigd.

 

Het copingmechanisme IS de solution

""Een vader die zijn kind slaat, zal hem goed behandelen;

Een vader die te veel liefheeft, zal hem onvriendelijk behandelen."

- George Herbert (1593–1633), Jacula Prudentum

"Hoeveel scherper dan welke pijn dan ook is de ondankbaarheid van kinderen, die jaren van zorg met minachting vergelden."

- Seneca, Over woede

"Een dwaze zoon is een verdriet voor zijn vader en een bitterheid voor wie hem gebaard heeft."

- Spreuken 17,25

 

Je verschoont al vijftien jaar luiers. Zoveel van jezelf zit verweven in deze stam, dit project. Maar probeer het te begrijpen: geobsedeerd zijn door dit 'project' is in zekere zin narcisme. Ja, je hebt plichten te vervullen, en het is jouw taak om van je kinderen te houden. Maar je kinderen en je stam verafgoden – als een god die je aanbidt – tot het punt dat het je vernietigt als je je nalatenschap niet doorgeeft – dát, ik herhaal het, is narcisme.

 

We kunnen ons niet levend laten opeten. We kunnen onszelf niet tot op het bot geselen. Deze mensen die jij op de wereld hebt gezet, hebben hun eigen keuzes gemaakt. Je hebt ze de beste kans gegeven die een kind in de 21e eeuw kan krijgen. Ze zouden zo veel geluk moeten hebben. In plaats daarvan verspillen ze alles wat je voor ze hebt opgebouwd. Ze hebben je nalatenschapsplan vernietigd.

En dat is het probleem.

Op een gegeven moment zijn je kinderen niet langer je nalatenschapsplan. Op een gegeven moment zijn ze niet langer jouw verantwoordelijkheid. Zelfs Genesis vertelt je dat je kinderen weggaan en iets worden dat je te boven gaat. En zelfs de heiligen hebben hier iets over te zeggen:

De vader laat de zoon gaan, ook al maakt hij een verkeerde keuze. Hij houdt hem niet tegen en jaagt hem niet achterna, maar hij kijkt en wacht vol hoop.

- Het verhaal van de verloren zoon, Lucas 15:11-32

"U hebt uw kinderen wortels gegeven; geef ze nu vleugels. Laat ze gaan, zodat ze leren zich in hun eigen geweten aan de Heer te hechten."

- Heilige Ambrosius

"Doe je best om ze goed te vormen... maar als ze volwassen zijn, laat dan je angst varen en laat je gebeden hen volgen."

- Sint Johannes Chrysostomus

 

Misschien hebben ze andere broers en zussen tegen je opgezet. Misschien hebben ze zelfs je eigen partner tegen je opgezet. Laat los. Als er geen loyaliteit is, zal vasthouden je alleen maar pijn doen en je relatie met hen verder onder druk zetten. Het is tijd voor een nieuw hoofdstuk in je leven. Het ouderschap is voorbij (voorlopig tenminste) en het is tijd om je op andere zaken te richten. Dit is niet het einde van je leven. Het is het begin van een nieuw hoofdstuk. Als ze er geen deel van willen uitmaken, is dat hun verlies. Je hebt ze alle kansen gegeven. En je bent bereid om dat altijd te doen. Zij hoeven maar naar jou terug te komen.

 

Je hoeft niet bitter te zijn. Misschien zijn ze bezweken voor de verleiding. Misschien zijn ze bezweken voor de FOMO* van de 21e eeuw. Maar misschien komen ze ooit terug. Jij bent nog steeds de leider, mochten ze bij je terugkomen voor de wijsheid of leiding. Misschien zijn ze de verloren zoon en keren ze terug naar het geloof van hun jeugd. Maar je bent sindsdien verder gegaan met andere missies. God heeft je niet gezegd dat je moest slagen. Hij heeft niet gezegd dat Hij je zou beoordelen op basis van de resultaten. Hij wil wel dat je je best doet. Dat is het kruis dat je draagt. Je kinderen dragen hun eigen kruis.

 

Jij bent hier de volwassene. Je hebt het vermogen om tegelijkertijd lief te hebben en te rouwen. Maar je moet ook doorgaan. Je vorige taak is volbracht. Die duurde twee decennia. Maar er is nu meer te doen in deze wereld. Je kunt alleen "in de tuin werken", maar je kunt de planten niet laten groeien. Dat gaat je macht te boven.

Keer terug naar je doel. Voel je eens op je gemak en gelukkig. Je bent in de 21e eeuw begonnen met christelijk ouderschap. Het is een van de moeilijkste dingen die mensen in dit land nu doen, en ik denk dat het een prestatie is die decennialang ongewaardeerd zal blijven – misschien zelfs nadat je er niet meer bent. Verbreek de betovering die je isoleert en herwin je vreugde en focus. Heb ze lief en bid voor ze – maar blijf vasthouden aan waar je nu bent. Je bent nog niet klaar met dit leven.

_______________________________________

*FOMO - Angst om iets te missen

Meer informatie:

·        Afdwalende kinderen & Katholiek ouderschap | Geloof, discipline & gebed in het gezinsleven ~ Pater Ripperger

·        Buiten je controle - Uit Sigma Game van Vox Day

·        Saai is geen deugd - door The Candid Clodhopper

Gebed tot Sint Monica, beschermheilige van afdwalende kinderen, moeilijke huwelijken, weduwen, moeders, echtgenotes en slachtoffers van overspel en misbruik:

Voorbeeldige Moeder van de Grote Augustinus, u hebt uw eigenzinnige zoon volhardend achtervolgd, niet met dreigementen, maar met gebedsvolle smeekbeden tot de hemel. Doe voorspraak voor alle moeders in onze tijd, zodat ze leren hun kinderen tot God te trekken. Leer hen hoe ze dicht bij hun kinderen kunnen blijven, zelfs de verloren zonen en dochters die helaas van het rechte pad zijn afgedwaald.

Lieve heilige Monica, getraumatiseerde echtgenote en moeder, veel verdriet heeft uw hart tijdens uw leven doorboord, maar u hebt nooit gewanhoopt of uw geloof verloren. Met vertrouwen, volharding en een diep geloof hebt u dagelijks gebeden voor de bekering van uw geliefde echtgenoot Patricius en uw geliefde zoon Augustinus; uw gebeden werden verhoord.

Geef mij dezelfde standvastigheid, geduld en vertrouwen in de Heer. Doe voorspraak voor mij, lieve heilige Monica, zodat God mijn smeekbede welwillend mag verhoren.

(vermeld hier uw intentie)

Geef mij de genade om Zijn Wil in alles te aanvaarden, door Jezus Christus, onze Heer, in de eenheid van de Heilige Geest, één God, voor eeuwig en altijd. Amen.

- bid het Onze Vader

- bid het Weesgegroet

- bid het Eer aan de Vader

 

Bron